Radno i socijalno pravo

Златибор 2007 Радно законодавство у пракси

дикатима, важне су одреднице удружења послодаваца, уз све разлике које се јављају у погледу придавања значаја одређеном нивоу колективног преговарања, односно традиције придавања доминантног нивоа колективног преговарања, са више или мање (де)централизованим конфедерацијама удружења послодаваца. Циљ удружења послодаваца јесте гарантовање слободе предузетништва, односно одбацивање планске економије, а у земљама које прихватају филозофију социјалне тржишне привреде, економски просперитет и (социјално) благостање (нпр. у Белгији).

У погледу стопе удруживања ("синдикализације послодаваца"), запажа се да у низу земаља постоји знатно виша стопа организовања (удруживања) послодаваца него запослених — нпр. у Немачкој је организовано око 80% послодаваца“ ЈУ Ђедтији се процењује да је организовано између 65 и 70% послодаваца“. Објашњење овог феномена у низу европских држава може се потражити и у пракси проширења (секторског) колективног уговора о раду, тако да послодавци који су били ван удружења, а које уојепз-појепз секторски колективни уговор о раду обавезује, ступају у чланство удружења послодаваца како би могли утицати на уређивање услова рада у секторском колективном уговору о раду, који се потом редовно проширује.

Слобода удруживања послодаваца у позитивном виду значи слободу оснивања удружења или слободу приступања удружењу послодаваца ради заштите колективних интереса послодаваца. Слобода удруживања послодаваца у позитивном виду укључује слободу избора принципа организовања (вертикални или хоризонтални принцип), уз поштовање начела унутрашњих демократских односа у удружењу; слободу избора начина остваривања циљева — метода деловања, од колективног преговарања до избора метода мирног решавања колективних радних спорова до прибегавања индустријској (обично колективној) акцији — локауту, по правилу одбрамбеном, мада може бити допуштен и превентивни локаут, у зависности од опште филозофије индустријских односа, социјалне и економске политике, односно начела колективног радног права (у земљама неолиберализма признаје ce и

33 Р, Нитбје, М. Rigaux, op. cit., crp. 25.

4. Wedeling-Schroder, J. M. Schubert, op. cit., erp. 132. > M. Rigaux, J. Rombouts, op. cit., erp. 21. 43