Radno i socijalno pravo

Проф. др Боривоје Шундерић: ПРИМЕНА ЗАКОНА

Поред термина „јавне службе“ у употреби су и термини „друштвене службе“ и „социјалне службе“. У Политичкој енциклопедији термину „јавна служба“ се даје уже и шире значење. Према ужем значењу овај термин обухвата овлашћења и статус установа и предузећа које врше послове од јавног општег интереса (пошта, железница и сл.) Под ширем значење овог термина подводи се још и управа и друштвене установе и тако се под тим утицајем назив јавна служба мења у назив „друштвене службе“. Термин „друштвене службе“, према истој енциклопедији означава делатности непосредног задовољавања друштвених потреба у одређеним областима као што су: просвета, наука, култура, социјално старање и сличне делатности. Главна карактеристика ових служби јесте у томе што се од њиховог корисника не захтева еквивалентна престација. Значи да оне не функционишу на лукративном принципу. Термин „социјалне службе“ обухватају делатности чији је предмет: брига о деци, старима, болеснима, сиромашнима, хендикепиранима итд.

Но да видимо шта термин „Јавна служба“ значи у позитивном законодавству. Према чл. 1 Закона о јавним службама под јавном службом се подразумевају установе, предузећа и други облици организовања који обављају делатности, односно послове којима се обезбеђује остваривање права грађана, односно задовољавање потреба грађана и организација, као и остваривање другог законом утврђеног интереса у одређеним областима. Реч је, опште о корисним делатностима које су од значаја за одређену групу људи (нпр. социјална заштита, дечија заштита). Државна је заинтересована за вршење ових делатности било тако што неке од њих она врши преко својих органа (министарства) било тако што врши контролу над субјектима који врше ове делатности или на други начин обезбеђује свој утицај на вршење ових делатности. Јавна служба је организована делатност, што значи да као и друге делатности, претпоставља одређену организацију. Ове организације могу функционисати као установе или као неки други облик организовања (најчешће су то јавна предузећа). Закон о јавним службама: Објављен у: Службени гласник, бр. 42/1991. год. Делатности које имају карактер јавне службе обављају установе и предузећа. Дакле то су појавни облици послодавца који организује вршење ових делатности. Термин установа (потиче од латинске речи институтио) је вишезначни појам. Најкраће речено то је организовани облик вршења јавних служби, односно одређених делатности у одређеним областима друштвеног живота. Она је, у ствари, организација. Дакле, она је само назив за организације које врше јавне службе. То значи да она својом делатношћу непосредно задовољава потребе грађана у областима као што су: образовање, наука, култура, заштита здравља и у другим областима као што су: позоришта, библиотеке, музеји и друге службе. Познато је да поред установе које обављају јавне службе постоје и друге установе. Под јавном установом подразумева се сваки облик организовања основан за стално обављање делатности од интереса за остваривање надлежности државе а за потребе државних органа и организација. Ту спадају научни институти, истраживачки и други центри, агенције, јавна гласила или друге установе.