Radno i socijalno pravo

РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

Законе о радним односима имају предност у примени. Закони о радним односима као матични закони имају у овим случајевима карактер допунског закона. Они су, дакле, супсидијарни, допунски закони. Но, како посебни закони не регулишу у целини материју радних односа него саме неке институте, које захтева природа вршења делатности то се на друге институте радних односа, а они су у огромној већини, примењују непосредно одредбе закона о радним односима као основног закона.

Закон о раду (општи режим) примењују се где нема посебног закона и свуда тамо где посебни закон упућује на њихову примену.

На пример, већ цитирани савезни Закон о јавним установама у 24. ст. 1 утврђује да се права, обавезе и одговорности из радног односа запослени у јавним установама остварују сходно Закону о радним односима који се примењују на територији републике на којој се налази седиште јавне установе. Овај закон, дакле, одређује који ће се закон применити на радне односе у јавним установама. Постоје у правном систему и други закони који упућују на примену закона о радним односима нпр. Закон о здравственој заштити, Међутим, узет је на пример наведени закон из разлога што ова врста послодавца одступа од битне карактеристике послодавца на које се непосредно и примарно примењују закони о радним односима. То одступање изражава се у томе што по чл. 2 ст. 2 наведеног закона јавна установа не обавља делатност ради стицања добити. Овај пример само указује да се Закони о радним односима не примењују, као основни закон, искључиво на послодавце који обављају делатност рад стицања добити. Радни односи заснивани код ових послодаваца јесу главни и непосредни предмет регулисања ових закона, али не и једини.

3. Примена на државне органе

За регулисање радних односа код ових послодаваца предвиђено је доношење посебних закона о радним односима. Посебни режим регулисања ових радних односа има своје основе у уставима.

Према чл. 1. Закона о радним односима у државним органима његовим одредбама се уређује радни однос запослених у државним органима који се примају у радни однос одлуком функционера који руководи овим органима и службама (запослена лица), одређено право председника Републике и одређена права, обавезе и одговорности лица која бира народна скупштина (изабрана лица) и на лица која поставља влада односно други надлежни орган (постављена лица). Из чл. 1 ст. 1 произлази да се овај закон примењује на све запослене, сва изабрана и сва именована лица у државним органима. Овај закон у односу на закона о радним односима има карактер посебног закона, основног закона и закона који се непосредно примењују. Тако ствари стоје ако се посматра само први став првог члана овог закона. Међутим, у чл. 1 ст. 2 већ се даје могућност да овај закон изгуби карактер посебног и основног закона. Наиме, овом ставу стоји да се одредбе овог закона примењују на све запослене у државним органима и изабрана одно-