Radno i socijalno pravo

Проф. др Боривоје Шундерић: ПРИМЕНА ЗАКОНА

заснивају односи између закона у поступку њихове примене. Ова из разлога јер су претходна излагања указала да постоји већи број закона који се примењује на један радни однос. Може се са извесношћу рећи да не постоји радни однос (мисли се на све институте радног односа) на који се примењују мање од два закона. Да видимо како то изгледа по групама односа које смо претходно навели.

2. Примена закона у области привреде

У првој подгрупи радних односа претежу односи који се успостављају код послодаваца који обављају делатност ради стицања добити (предузећа, задруге, организације осигурања, банке, предузетници, пољопривредници и др.). Реч је о односима у предузећима, другим правним и физичким лицима која обављају делатност производње, промена и потрошње роба и пружања услуга на тржишту. Радни односи који се успостављају у процесу вршења ових делатности чине подгрупу односа на којој израста тзв. општи правни режим радних односа. Овај режим радних односа у највећој мери је утврђен у тзв. општим матичним законима о радним односима.

Међутим, треба напоменути да правни режим ове групе радних односа не одређују само овај закон, већ да то чини и посебни закони који регулишу обављање појединих привредних делатности. Делатности ради чијег вршења се углавном успоставља ова подгрупа односа су привредне делатности. У привредне делатности према Одлуци о утврђивању привредних и ванпривредних делатности, Објављена у: Службени лист СФРЈ бр. 14/77 и 18/80, спадају: индустрија и рударство, пољопривреда и рибарство, шумарство, водопривреда, грађевинарство, саобраћај и везе, трговина, угоститељство у туризам, занатство и личне услуге, стамбено-комуналне делатности и уређење насеља и простора, финансијске, техничке и пословне услуге. Организације и заједнице које су разврстане у ове области сматрају се организацијама и заједницама из области привреде. Обављање ових делатности регулисано је законима који у својим одредбама могу да садрже и норме којима се регулише радни однос запослених код послодавца који их обавља.

Правило је да се регулишу само неки институти има одређене специфичности у односу на његов општи режим. Овде треба поменути и законе који регулишу оснивање, организацију и функционисање појединих јавних предузећа. И они могу подржати одредбе о радним односима у тим предузећима.

Постојање ових закона је нешто што је нужно. Општи закони о радним односима имају функцију да утврде општи режим радног односа и због тога се у њима не регулишу одређене специфичности у заснивању, функционисању и престанку радног односа у овим делатностима. Зато је сасвим природно да те специфичности утврде закони, који регулишу вршење одређене делатности,

У поступку примене ови закони у материји радних односа коју регулишу имају, у односу на закона о радним односима, карактер основног закона и непосредног се примењују. Они имају и карактер посебног закона и у односу на