Radno i socijalno pravo

РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

треба бити спреман и на могући приговор да би у случају укидања ове привилегије жене могле бити проглашене жртвама транзиције.

Простор за уштеде у пензијском систему може се наћи и на другим местима. Пре свега смањењем стопе доприноса за здравствену заштиту корисника пензије која је одређена на истом нивоу као и за здравствено осигурање запослених пи самозапослених (12,3%). Тачно је да су повећане потребе старијих за коришћењем здравствених услуга, али треба имати у виду да корисници пензија не остварују накнаду зараде по основу здравственог осигурања и ретко су по основу пензије осигурана друга лица на здравствену заштиту. Допринос за здравствено осигурање је могуће у целини или делимично пренети на терет пензионера, као што је то случај у земљама ЕУ што је тешко урадити у условима релативно ниских пензија где 60% пензионера прима мању пензију од просечног износа.

Такође, значајна уштеда се може постићи измештањем права на туђу негу и помоћ у систем здравственог осигурања или систем социјалне заштите (уз примену имовинског цензуса) где она по својој природи и припада. Уосталом, тако је ово решено у суседној Хрватској уз другачију природу накнаде – као противуслуге — које се пружају у различитим облицима (натуралног карактера) у оквиру здравственог осигурања. Друго решење јесте да право на туђу негу буде утврђено као самосталан ризик, као што је то случај у неким земљама ЕУ, који би се финансирао у целини или делимично на терет осигураника. Иначе, расходи за туђу негу и помоћ чине преко 2,5% укупних расхода Фонда запослених.

У наредном периоду од великог значаја биће заустављање раста расхода задржавањем броја пензионера на садашњем нивоу. Најављено реструктурирање јавних предузеће и њихова приватизација представљаће сигурно нови удар на пензијски фонд. Подизање старосне границе стога долази у прави час. Евентуално подизање старосне границе за жене на ниво прописан за мушкарце коначно би окренуо тренд ка трајном смањењу броја корисника пензије.

Коначно успостављање равнотеже прихода и расхода пензијског система и стварање финансијски одрживог система уз све напред предложене мере рационализације, може обезбедити само значајно повећање запослености. Неколико стотина хиљада нових осигураника обезбедило би трајнију стабилност пензијског система. Постојећи систем није праведан за генерацију која сада одлази у старосну пензију, јер се на њихов терет обезбеђује солидарност за све остале кориснике пензије. У циљу стварања праведног и стимулативног пензијског система Србија би у наредном периоду требало озбиљно да размотри могућност за прихватање система организованог на принципу фиктивно одређених доприноса.

ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА

Најзначајнији ефекти двогодишње примене измена ЗПИО састоје се у повећању броја пензионера и наглом смањењу стопе замене зараде пензијом изазваног енормним растом зарада у јавном сектору и делу неприватизованих предузећа, знатно већем од раста продуктивности и БДП-а. Стопа замене зараде