Radno i socijalno pravo

Златибор 2008 Социјална права и достојанство на раду

достојанству; и једнака заштита /социјалних/ права,“ и право на поштовање приватности,“ Против овог принципа је егоизам присвајања (економска корист од дискриминације – "неправда је највећа кад ко од зла дјела свог још и корист какву прими"'"), искушавање граница моћи /А. Адлер/) и "неподношљива лакоћа /Кундера/ политизације на раду и запошљавању" /посебно у јавном сектору/, расна заслепљеност, национална мржња, верска искључивост, полна деградација и сексуално злостављање, социјална затвореност, остракизам старијих, аномија према хендикепираним, ксенофобија /дискриминација радника миграната/, итд.

Сваки основ дискриминације повређује људско достојанство и као такав је неморалан. Дискриминација у запошљавању и на раду негира не само човека као радника, већ и човека као грађанина (по основу политичког уверења); човека као родитеља (дискриминација запослених због породичних обавеза радника; негација жена по основу трудноће); негација слободе удруживања (запосленог члана синдиката); негација слободе вероисповести (дискриминација по основу вероисповести); негација културног идентитета радника (радника-мигранта - дискриминација по основу језика). Стога, у сваком конкретном случају се одређује висина накнаде имовинске, као и неимовинске штете.

Дискриминација у запошљавању је тесно повезана нарочито са дискриминацијом у образовању (укључујући професионално образовање и обуку). Наиме, уколико постоји дискриминација у образовању, професионалном оспособљавању, стручном усавршавању, тада само одсуство дискриминације у запошљавању губи пуни смисао. “

Родна дискриминација се ређе јавља као директна, а чешће као индиректна дискриминација, посебно кад су у питању запослени/запослене који раде са непуним радним временом. Статистички посматрано, жене чешће закључују уговор о раду са непуним радним временом (и због усклађивања породичних са професионалним обавезама), и стога су ви-

Р Међународни пакт о грађанским и политичким правима (чл. 26).

" За заштиту људског достојанства, чији је саставни део интегритет приватности, од битног значаја је законско уређивање вођења евиденција у области рада, које не смеју да укључују податке у погледу приватног живота, породичног живота, дома, преписке, полне оријентације, раније осуђиваности (сем кад су у питању државни

_ службеници), итд. Ближе, Б. Лубарда, Европско радно право, 2004, стр. 264-269.

– В. Богишић, Општо имовински законик за Црну Гору.

8 р. Наш, Еџгореап Зосја! Сћапег, Strasbourg, 1984, erp. 33 — 34.