Radno i socijalno pravo

Златибор 2008 Социјална права и достојанство на раду

ше изложене дискриминацији. У упоредном праву, у циљу исправљања, односно ублажавања последица родне дискриминације, у циљу смањења стопе незапослености жена на пословима на којима је изразитија полна неуједначеност, предвиђају се решења о давању предности у запошљавању жена на местима рада на којима су жене мање заступљене од мушкараца. Мере тзв. позитивне дискриминације су оправдане само привремено, док се не оствари начело једнакости шанси и поступања.

Брачни статус и породичне обавезе све чешће постају основ дискриминнације, имајући у виду савремене тенденције, а посебно кризу традиционалне породице и све већи број самохраних родитеља. Овај основ дискриминације не само да вређа достојанство запосленог-родитеља већ и достојанство /и права/ детета, односно остваривање низа социјалних, културних и других права. Брачни статус и породиче обавезе улазе у домен приватности запосленог, односно интегрални је елеменат достојанства /на раду/, што значи да послодавац нема право да од /не/запосленог лица захтева изјашњавање о брачном статусу или планирању породице, односно броју /издржаване/ деце, или о родитељима које издржава, нити податке о стамбеној ситуацији /не/запосленог.

Генетски ризици, као лично својство, које спада у домен приватности, јављају се као релативно новији основ дискриминације, као (нежељени) резултат генетских медицинских истраживања о наследним болестима (нпр. Хунтингон болест). У САД је крајем ХХ века чак око 10 процената послодаваца упућивало запослене на тестове утврђивања генетске предиспозиције болести, што је доводило до дискриминације запослених (у напредовању, допунском раду, чак отпуштања) у намери да послодавац избегне трошкове увећаног здравственог осигурања запослених са генетским ризицима. У циљу заштите од генетске дискриминације, већина федералних јединица у САД је донела посебне законе о забрани генетског тестирања у запошљавању и на раду, односно забрани генетске дискриминације у запошљавању и на раду.

Здравствено стање — Здравствено стање спада у домен (уставног права) приватности. Отуда, послодавац у начелу нема право да захтева утврђивање здравственог стања лица које тражи запослење, односно пре одлучивања о избору кандидата коме ће понудити закључење уговора о раду (заснивање радног односа), осим ако је то нужно због природе посла,

B. Kate Repa, Yours Rights in the Workplace, Nolo, 2000, 6/21. 14