Radno i socijalno pravo

Златибор 2008 Социјална права и достојанство на раду

запослених и синдиката, конкурентност /упркос томе што савет запослених по правилу нема право на закључивање колективних уговора о раду, сем Meena споразума /у Немачкој/ или атипичних споразума /у Француској“'/, нити право на штрајк. Предност дуалног система је у већем демократском капацитету представљања запослених — активном и пасивном бирачком праву свих запослених независно од синдикалне организованости, односно у представљању колективних интереса и нечланова синдиката. Премда је формалноправно у домаћем праву /Закон о раду, 2005/ предвиђена могућност оснивања савета запослених, код послодаваца који запошљавају више од 50 запослених, још увек није донет посебан закон о савету запослених, који би уредио услове за оснивање, број чланова, начин избора, друга питања информисања и консултовања о економским и социјалним правима запослених. Отуда, у пракси представљање запослених у Србији припада моделу "једног колосека", мада није искључено да у догледно време буде законом успостављен модел "дуалног система" (чему се, иначе, синдикати код нас снажно противе).

Мешовити систем карактерише у основи представљање од стране синдиката, с тим да су представници синдикално-неорганизованих запослених директно укључени – Италија, или кроз допунски колосек у предузећима у којима нема синдиката – Чешка Република, Латвија, Естонија. Отуда, у чешком праву, савет запослених се може основати само у предузећима /одређене величине/ у којима није основан синдикат – уколико дође до оснивања синдиката, савет запослених се распушта.“ Савет запослених је тако за сада виртуелна институција у Србији, као и у Црној Гори, пошто упркос праву на оснивање савета запослених предвиђеном радним законодавством, у пракси се ова институција партиципације не јавља /отпор синдиката; незаинтересованост послодаваца/.

9! Традет, стр. 156 – 157. Овај аутор истиче потребу разматрања могућности признавања савету запослених права на закључивање колекивних уговора о раду код послодавца, имајући у виду то да пад стопе синдикализације доводи у питање легитимност задржавања монопола колективног преговарања синдикату у предузећу. У пакси, уз то, већ постоји неформално преговарање између савета запослених послодавца, што води закључивању тзв. атипичник колективних споразума /по правилима уговорног, не радног права/; Њлдет.

62 5, Каџлуз, op. cit., erp. 339.