Radno i socijalno pravo

Златибор 2008 Социјална права и достојанство на раду

за будућност и без оскудице" 6" Право на социјалну помоћ (заштиту) се сматра природним правом човека, с обзиром на то да штити сам животни опстанак човека и њему иманентно достојанство.“ У случају социЈалне потребе разлози очувања опстанка и достојанства подразумевају обавезу заједнице, која тако исказује социјалну солидарност и хуманост, да се пружи заштита социјално рањивим скупинама. Сузбијање немаштине, сиромаштва је претпоставка за очување достојанства и остваривање социјалних права. На жалост, наличја глобализације испољавају се у ерозији социјалне државе, социјалних права, у снижавању социјалне сигурности и заштите, што илуструју подаци УН и МОР-а о томе да се сиромаштво повећало у готово свим земљама, у земљама транзиције такође. Процењује се да погађа око једне петине становништва, да посебно трагичне последице има у деловима Африке, Азије, где од глади умире стотине хиљада деце и одраслих, старих лица.

Већ је указано да мобинг на раду, односно продужени стрес услед мобинга на раду постаје све озбиљнији ризик по здравље запослених, што поткрепљују истраживања о стању психосоматских болести изазваних мобингом. Заштити достојанства осигураника и осигураних лица у области (обавезног) здравственог осигурања доприносе, поред одредби закона о здравственој заштити и здравственом осигурању, кодекси понашања лекара и других здравствених радника, којима се налаже пружање одговарајућег нивоа здравствене заштите, као и заштите приватности корисника права. У погледу пензијског осигурања, поред осталог, законским одредбама о минималној пензији у корелацији са минималном зарадом, као и одговарајућом корелацијом просечних пензија и просечним зарадама у тзв. Бизмарковом моделу (финансирања) социјалног осигурања, такође има за циљ достојанствене услове живота старих лица – корисника пензије. Процес старења становништва, изражен у великом броју европских земаља – у Србији такође, односно криза наталитета, посебан су изазов за систем пензијског осигурања, односно налагали су потребу да се афирмишу други и трећи стуб пензијског система. Добровољно пензијско осигурање, тако, треба временом и код нас да добије све већи значај, имајући у виду не само потребу за пристојним престацијама за случај старости као социјалног ризика

6• Н. Тинтић, "Социјално право и социјална сигурност", Годишњак Правног факултета у Бања Луци, 1977, стр. 233. 67 У домаћој литератури овакву концепцију нарочито заступају професори П. Јовановић, Б. Шундерић, А. Петровић. 36