Radno i socijalno pravo

Златибор 2008 Социјална права и достојанство на раду

мисаони круг који уједињује све духове, а интензитет тог интересовања може пружити замену за то да социјална наука, која у социјалној правној науци налази своје средиште, не обухвати, као некада филозофија, све теоријске и практичне проблеме, већ само најважнија практична питања људског живота.

Мобинг је, као практично питање људског живота, У својој основи социјални конфликт. У том смислу мобинг је друштвена појава са вишеструким негативним последицама и коју је, као и друге појаве конфликтног садржаја, тешко превенирати (мобинг- социјални проблем). Зато се поставља питање како управљати тим конфликтима, односно појавама не би ли се њихове негативне последице ублажиле. Једна од битних претпоставки управљања мобингом, јесте његово свођење у одговарајуће нормативне оквире. Уједно, то би био и приоритетни задатак радног права као социјалне правне науке.

Мобинг је само један израз социјалних конфликата између два света различите моћи – света рада и света капитала. Према тзв. конфликтној теорији,“ конфликти су саставни део живота и неизбежна појава у друштву. За све врсте друштвених односа (привредни, економски, политички односи, радни односи), карактеристични су конфликти. То је због тога јер у основи свих тих односа леже одговарајући интереси актера тих односа. Степен задовољења њихових интереса зависи од моћи са којом актери располажу у одређеној области. Моћ зависи од тога каквим и коликим ресурсима актери располажу. Ови ставови су апсолутно прихватљиви и када су у питању сукоби тј. конфликти у области рада и радних односа, и јасно се по њима могу препознати позиције у којима се налазе запослени и послодавац. Када је у питању "моћ" субјеката радног односа, треба указати и на чињеницу да је она често детерминисана и политичком позицијом у ко-

Антон Менгер, Социјални задаци правне науке, "Досије", Београд, 2007, стр. 24. Мобинг на радном месту се манифестује као учестало специфично понашање у облику узнемиравања, психичког насиља, понижавања, омаловажавања једног лица (или групе лица) у одређеном временском интервалу, а од стране надређеног лица, или од стране других лица у истој кадровској равни — колега, са циљем псиХичког злостављања и нарушавања менталног здравља, вређања достојанства, професионалне деградације и социјално-економског угрожавања, и на крају - престанка радног односа. Види о томе R. Collins, Conflict Sociology, Academic Press, New. York, 1974.