Radno i socijalno pravo

Златибор 2008 Социјална права и достојанство на раду

јој се налазе радници и послодавци, нарочито у оним срединама где је кадровска селекција и напредовање на послу утемељено више на политичким, а мање на стручним критеријумима. У оваквим срединама настаје посебни функционални вид мобинга "подобних" над способнима, или корумпираних над поштеним лицима. Гако се мобинг претвара, заправо, у "стратегију" очувања положаја и власти, или као средство борбе да би се дошло до одређених позиција и влаCTH. Вратимо се нашем питању - како управљати конфликтима; У конфликтној теорији позната су три начина управљања конфликтима и њиховог превазилажења: (а) доминација — која подразумева једнострану употребу силе, репресије или претње (од стране јачег); (6) компромис — подразумева делимично одустајање од захтева који су предмет конфликта и договор страна у конфликту; (ц) административни метод - подразумева "административно процесуирање" сукобљених страна и предузимање одговарајућих мера или санкција. И код мобинга могу се применити поменута три начина његовог превазилажења. Али, овом приликом, намера нам је да посебно укажемо на нормативне оквире (међународне и домаће) примене административног метода у решавању питања у вези са мобингом.

2. Социолошке, здравствене и економске импликације мобинга

Ако и летимично погледамо досадашња стручна и практична интересовања за питање мобинга, може се приметити да је то питање најпре идентификовано као социолошки проблем, затим као здравствени проблем, онда - као социјално-економски проблем и на крају као правно питање.

Као социолошки проблем, мобинг се третира из угла друштвених, тј. међуљудских односа унутар којих се јавља и спроводи (на макро плану – на нивоу друштва; на микро плану – на нивоу предузећа), уз евидентну последицу осећања отуђености мобираног лица од других особа, отежаног социјалног прилагођавања и са осећањем друштвене бесперспективности. Процењује се да је на нивоу Европске уније 15% радника (око 13 милиона запослених) погођено мобингом на

4

Р. Супек, Социологија, "Нолит", Београд, 1983. стр. 183. 43