Radno i socijalno pravo, 01. 01. 2009., S. 131

Иво Розић, Рјешавање колективних радних спорова у Босни и Херцеговини, Радно и социјално право, стр. 111-126, ХШ (17 2009)

стручност; (7) наклоност; и (8) благостање.“ Управо је ту разлог због којег су данас алтернативне методе, мирење и арбитража, битне у контексту радних односа и радних спорова: када конзервативне институције и поступци, државно суђење заказују, треба развијати алтернативне методе, значи започети озбиљно промишљање и предвиђање промјена, с циљем управљања промјенама у господарству, друштву, радном околишу. Алтернативним методама приступа се промјенама на позитиван и проактиван начин, уз праву мјеру флексибилности и прикладности, те уз сигурност и заштиту за заинтересиране стране. У радним односима важност мирног рјешавања спорова посебице потенцира контекст: политички и економски увјетована арена индустријских и радних односа тражи оснаживање и осувремењивање односа послодаваца и радника, потицање подијељене одговорности и односе без, или са што мање, потреса. У државама у транзицији, гдје у редовној процедури остваривања радних права постоје проблеми, представља интенција да се радна права не само омогуће и јамче, већ да њихово остварење буде ефикасно и ефективно. То је данас потреба Босне и Херцеговине, то је разлог интенције да алтернативне методе заживе, то је разлог да промишљамо и интересну арбитражу као начин који ће дијелом супституирати потребу за штрајком, као и мирење у свим оним споровима када је оно обвезно, као и у оним када није.

У радним односима у којима је од пресудне важности прихватити интересну и правну стварност и одржати их у равнотежи обију страна, поступци мирног рјешавања спорова, алтернативни поступци приступа задовољења права и интереса, представљају вјеројатно најјефтинији и најприступачнији пут остварења те равнотеже. Они неће наметати резултате, већ ће на флексибилан начин омогућавати да стране остваре успјех. Неке методе, мирење, ту ће бити флексибилније и мање обвезујуће, а друге, арбитража, имат ће и снагу обвезности. За„кључно можемо рећи да цијели распон средстава које називамо алтернативним омогућава успоставу сустава који може одговорити свим потребама и свим споровима те притом очувати однос страна. С обзиром на потребу одржања егзистенцијалних односа какви су радни, подручје радног права и радних односа је право подручје за примјену тих средстава.

“4 Reisman, W. M., Schreiber A. M. , «Jurisprudence»; New Haven Press, 1987, New Haven, ctp. 561.

125