Radno i socijalno pravo

Борис Буклијаш, Ива Мучић, Породни допуст у Хрватској у успоредби с породним допустом у Енглеској, Радно и социјално право, стр. 23-63, ХШ (17 2009)

За ништав се отказ сматра да није уопће донесен, тј. да уопће не постоји. Дакле, кад је радници уручен такав отказ, те јој онемогућено право на рад, она има право у року од 15 дана захтијевати даје послодавац врати на послове, односно на радно мјесто на којем је прије радила", а ако јој послодавац у том року то не омогући (или је не размјести на друге одговарајуће послове), радница може у даљњем року од 15 дана захтијевати заштиту својих права на суду.

Како отказ увијек мора бити уручен у писаном облику и образложен“, и захтјев за утврђење отказа недопуштеним мора бити у писаном облику. Ако послодавац то одбије, он мора раднику дати потврду да је примио његов захтјев, те се радник може с таквим захтјевом и потврдом обратити суду.

Међутим, ако је законом, другим прописом, колективним уговором или правилником о раду, предвиђен поступак мирнога рјешавања насталог спора, рок од петнаест дана за подношење захтјева суду тече од дана окончања тога поступка. >

Но, како би радник знао даје такав поступак предвиђен правилником или колективним уговором, мора бити упознати са одредбама закона, другог прописа, правилника односно колективног уговора. Стога, чланак 9. ст.2. и 3. ЗР-а прописује да: "Прије ступања на радника на рад послодавац мора омогућити раднику да се упозна са прописима о радним односима те гаје дужан упозорити с организацијом рада и заштитом на раду. Прописи о заштити на раду, колективни уговор и правилник о раду, морају се на прикладан начин учинити доступним радницима."

Кршење тих одредби представља лакши прекршај послодавца из чланка 246. ставка 1., точке 1. и 2. Закона о раду, за који се послодавац правна особа може казнити новчаном казном од 10.000 до 30.000 куна, а послодавац физичка особа новчаном казном од 1.000 до 3.000 куна, с тим да се ови износи удвостручавају ако је прекршај почињен у односу на малољетног радника.

Наш закон не прописује начин на који би послодавац требао извршити ову обвезу, но зато њемачки Закон о заштити запослених мајки!“ у свом Чланку 18. прописује дужност послодавца да на видљивом мјесту положи ити објеси један примјерак овог закона који регу-

73 ЗР, чл. 133. ™ Исто, чл. 118. 3 Исто, чл. 133. ст. 5.

™ Gesetz zum Schutze der erwerbstatigen Mutter, http:/www.dejure.org/gesetze /MuSchG