Radno i socijalno pravo, 01. 01. 2009., S. 99

Етелка Корпич-Хорват, Дарја Сенчур Печек, Заштита личности радника у радном законодавству Словеније, Радно и социјално право, стр. 83-110, ХШ (1/ 2009)

преведен из речи тоббте. Израз има корене у латинском: '0 тођ – шиканирати, нападати, тиранизовати, ухватити некога и др.

У Словенији се у теорији по правилу користи дефиниција моббинга, коју је одредио Хеинз Леуманн, шведски радни психолог. По њему, моббинг је комуникација пуна конфликата на радном месту међу сарадницима или међу подређенима и надређенима, при чему је нападнуто лице у подређеном положају и испостављено систематским и дуже трајајућим нападима једног или више лица са намером одстрањивања из организације односно система, а при томе нападнуто лице то осећа као дискриминирајуће. Ради се о конфликту на послу међу сарадницима или надређенима и подређенима (хоризонтални и вертикални mobbing).

Да би насиље добило особине малтретирања, по Леуманну и Густафссону морају бити испуњена два услова: учесталост, бар једном недељно, и појавност, током дужег временског периода.“ Ради се о нападима, који трају дуже време, једног или више лица, што нападнути радник или радница осећа као напад на достојанство и дискриминацију. Појавни облици малтретирања су различити, од оговарања, игнорисања, омаловажавања, вербално и физичко насиље, увреде, претње, викање, тиранисање, вербално, физичко и сексуално насиље, одузимање важних задатака и др. Окружења, у коме се према Леуманну малтретирање најчешће јавља, су: неадекватно „руковођење, лоша организација рада, ниски морални стандарди и др.“

Малтретирање се може проузроковати у вертикалном смеру, када надређени малтретира подређеног, и у хоризонталном смеру, када сарадници малтретирају сарадника и обрнуто, када појединачни радник малтретира своје сараднике.

Последице малтретирања могу бити веома тешке за радника: од сметњи у концентрацији, спавању, депресије, осећају исцрпљености, па чак до самоубистава; за сараднике проузрокује пре свега страх да ће и они бити малтретирани, и за организацију представља сметњу, пошто се погоршава радна клима, продуктивност, мотивација радника, повећава се флуктуација и боловања и др.

Из четвртог европског истраживања о радним приликама, које је обавила Европска фондација за побољшање животних и радних

23 Leymann Heinz i Annelie Gustafsson: Mobbing at Work and the Development of the Post —traumatic Stress Disorders, European Journal of Work and Organizational Psychology, 1996, crp.251-275.

5 Leymann Heinz: The Content and Development of Mobbing at Work, European Journal of Work and Organizacional Psychology, 165-184.