Radno i socijalno pravo

Драгослав Хаџи Танчић, Критичке опсервације у општем колективном уговору, Радно и социјално право, стр. 73-94, ХТУ (2/2010)

испуњавају запослени који се распоређују на ова радна места, у погледу година живота, стручне спреме, здравственог стања и средстава личне заштите, утврђују се посебним, односно колективним уговором код послодавца. У међувремену је ступио на снагу Закон о безбедности и здрављу на раду. Овде неће бити речи о томе шта је према овом закону предмет колективног уговора и општег акта (овај закон посебно говори о колективном уговору и општем акту), већ само о томе којим се актом утврђује радно место са повећаним ризиком (измењена је терминологија – радно место са повећаним ризиком уместо радног места са посебним условима рада). Према члану 4. тачка 16) овог закона радно место са повећаним ризиком утврђује се актом о процени ризика.

Друго огрешење Општег колективног уговора о закон садржано је у члану 14. став 5. Тиче се састава Одбора за безбедност и здравље на раду из члана 44. Закона о безбедности и здрављу на раду. Супротно закону, Општи колективни уговор, некритички преузимајући решење из члана 16. Општег колективног уговора из 1997. године, утврђује формирање Одбора, као саветодавног тела састављеног од представника синдиката, послодавца и стручњака из области безбедности и заштите здравља, ако таквих стручњака има код послодавца. Закон пак не говори о представницима синдиката у овом телу, већ о најмање једном представнику послодавца и представницима запослених, при чему се колективним уговором уређује однос Одбора, као и представника запослених у Одбору са синдикатом. Довољно за разумевање да синдикат са својим представницима не чини састав Одбора.

5. Зараде, накнаде зараде и друга примања

5.1. Утврђивање зарада или репродуковање раније законске и аутономне регулативе

Важећи с Закон о раду за учеснике Општег колективног уговора у материје зарада није важећи закон. Закон са којим је овај колективни уговор у складу јесте неважећи Закон о радним односима! из 1996. године. То пак има своје логично исходиште у чињеници да Општи колективни уговор из 1997. године отпочиње свој други живот у Општем колективном уговору, и то добрим делом у свом аутентичном тексту (упоредити чл. 16. до 20. Општег колективног уговора са чл. 18. до 22. Општег колективног уговора из 1997. године.)

Елемент за утврђивање зараде у Општем колективном уговору је основна цена рада за најједноставнији посао, при чему се учесници овог

7 "Службени гласник РС", бр. 55/96 и 28/01