Radno i socijalno pravo

Драгослав Хаџи Танчић, Критичке опсервације у општем колективном уговору, Радно и социјално право, стр. 73-94, ХТУ (2/2010)

колективног уговора залажу да се при уређивању зарада у колективном уговору код послодавца полази од цене рада за најједноставнији посао утврђене посебним колективним уговором (чл. 16. и 17). Основна зарада за послове које запослени обавља, али и за карактеристичне послове у посебном, односно за групе послова у колективном уговору код послодавца, утврђује се множењем основне цене рада за најједноставнији посао са коефицијентом посла (члан 19).

Подсетићемо да је према Закону о радним односима (члан 63) одговарајућа зарада она коју запослени оствари на основу цене рада радног места на коју је запослени распоређен, радног учинка и времена проведеног на раду, у складу са законом и колективним уговором, као и да се према члану 64. став 3. истог закона, " при утврђивању цене рада радног места полази од цене рада за најједноставнији рад, сложености послова, одговорности, стручне спреме и услова рада".

Подсетићемо и на члан 19. Општег колективног уговора из 1997. године, према коме се при уређивању зарада у појединачним колективним уговорима полази од цена рада утврђених колективним уговорима.

Ова подсећања су потребна ради уочавања да су цена рада за најједноставнији рад и зарада из Закона о радним односима из 1996. године и општег колективног уговора из 1997. године у Општем колективном уговору основна цена рада за најједноставнији посао и основна зарада, а да је све остало исто, као што је, уосталом, и ово последње исто.

Општи колективни уговор познаје основну зараду која се утврђује у колективном уговору код послодавца, као и основну зараду за карактеристичне послове утврђену у посебном колективном уговору.

Концепцији утврђивања зарада из Општег колективног уговора, у потпуности преузетој из Закона о радним односима из 1996. године и Општег колективног уговора из 1997. године, морају бити супротстављене одредбе чл. 104. до 108. и члана 33. став 1. тачка 10) Закона о раду. Довољно је при овоме рећи најнужније – да се општим актом, дакле колективним уговором, утврђују елементи за обрачун и исплату основне зараде и зараде по основу радног учинка, нипошто сама основна зарада (обрачуната), и да је новчани износ основне зараде искључиво садржина уговора о раду, такође и да се уговором о раду може утврдити основна зарада у већем износу од основне зараде утврђене на основу елемената из општег акта.

86