Radno i socijalno pravo

Мр Слободанка Ковачевић-Перић, Допринос пристојног рада, Радно и социјално право, стр. 13-30, ХУ (1/2011)

рада. Допринос концепта пристојног рада јесте да се квалитет рада, односи на раду, услови рада, и свеукупни амбијент радног ангажовања процењују на један садржајнији начин, уз примену шире лепезе међународних стандарда рада. Наиме, да би запослени био задовољан послом који обавља, није довољно само да рад буде добро плаћен, ни само сигуран. Неопходно је, да се кумулативно испуни читав низ како квалитативних, тако и квантитативних чинилаца – од једнаких шанси за запослење до достојанства на раду.

Захтев за све виши ниво стандарда за субјекте радног односа, и у индивидуалном и у колективном радном праву, указује на морализаторску улогу правичности у еволуцији радног права. Насупрот стремљењима пристојног рада која су усмерена на хуманизацију рада и морализацију радних односа, савремени трендови глобализације (дерегулација, флексибилизација) потиру концепт социјалне кохезије, оживљавају неолибералне аспирације у односима рада и капитала, и тиме нарушавају фундаментална људска права и принципе на раду. Незадовољавајуће стање у пракси радног права, како на међународном тако и на националном плану, изражено је у погледу свих сегмената пристојног рада, нпр. слобода рада је нарушена најпримитивнијим облици принудног рада; у погледу једнаких могућности евидентан је јаз између жена и мушкараца, у мањој или већој мери у свим земљама; достојанство на раду угрожава мобинг као учестао вид узмениравања радника на радном месту; социјални дијалог је у кризи; социјална сигурност/заштита је недовољна у савременим економским потресима, и др. Оправдано се закључује да је савремено друштво, и поред цивилизацијских успона, у погледу стања људских права и слобода на раду (међуљудских односа на раду), и уопште глобално стање људских права и слобода исто као с крајем ХТХ века. У том смислу, неопходно је поштовање минимума међународних стандарда рада (ILS - Ттетпапопа! Габоит Зтапаата) развијених под окриљем МОР-а која представљају „праг“ људских права, јер глобална економија захтева јасна правила, којим се осигурава да економски напредак иде руку под руку са социјалном правдом, просперитетом и миром за све. Овај друштвени императив Међународна организација рада поткрепљује изјавом: „Као

co?

што је мир недељив, тако је и правда“.

2 Из говора са доделе Нобелове награде за мир 1969. године додељене Међународној организацији рада, Интернет: ћир://пођеђртхе.ого/пође!] ртгхез/ peace/laureates/1969/ (2010)