Radno i socijalno pravo

Мр Слободанка Ковачевић-Перић, Допринос пристојног рада, Радно и социјално право, стр. 13-30, ХУ (1/2011)

билатералних и регионалних механизама који се позивају на принципе МОР и саму Декларацију, и адекватна финансијска улагања за већу приврженост правима радника, на нивоу који испољава посвећеност изворним принципима и правима (аутентичним стандардима датим у конвенцијама). Такве мере би, на дуже стазе, требало да поспеше елиминисање свега оног што може довести до стварања „шупљина у фасади“ у радним правима.“ Агенда Пристојан рад је, свакако помирила све ове захтеве.

Међународна организација рада позива на фундаменталне промене у глобализацији, за шта је неопходна „политичка локомотива“ да „погура“ идеју ефикасног и социјално одговорног раста, у којој ће финансијске интересе заменити потребе радника и послодаваца из реалне економије. Њен „социјални говор“ често је игнорисан, да би касније био усвајан од стране других међународних организација. Посебан легитимитет, као и сама Организација, добија са економском кризом. Свакако да пристојан рад промовише „нову еру социјалне правде. Другим речима, залагање за концепт „пристојан рад“ је још један начин МОР-а да оснажи своје идеје и циљеве из Устава, Филаделфијске декларације. Попут Декларације о фундаменталним принципима и правима на раду, Декларације о социјалној правди у циљу праведне глобализације, и „Програм пристојан рад“ је мотивисан истим циљем. А то је, рехабилитација универзалних слобода и права човека на раду. У савременим трендовима ова права немају супституте, не могу се свести на изузетка, а да истовремено, дерегулација, флексибилност и запошљивост добију атрибуте правила. Фундаментални принципи и права на раду немају преседан, она су универзална у својој целости. Таква је идеја водиља економске демократије. Како истиче проф. Б. Шундерић, „човека не треба бранити само од насиља властодржаца, него и од насиља власника капитала“,“ Апсолутна власт послодаваца у одлучивању о условима рада ограничена је признавањем основних социјалних права радницима. Домашај ових постулата основ је социјалне кохезије и социјалног мира. Имајући у виду да су у садржај пристојног рада уткани правни стандарди МОР-а, пре свега, фундаментални принципи и права на раду, афирмација пристојног рада у савременим трендовима омогућава баланс тржишних и социјалних елемената. Таквим односима мора тежити свака држава која је социјална по опредељењу, јер је скономска сфера, а не само политичка, подложна

14 Нав. дело, стр. 521.

15 Jlocrynuo na, Mntepuet: www.ilo.org/global/About_the_ILO/... (2011)

16 _ Б. Шундерић, Социјално право, Правни факултет у Београду, Београд, 2009, стр. 62 и 63.

21: