Radno i socijalno pravo

Мр Слободанка Ковачевић-Перић, Допринос пристојног рада, Радно и социјално право, стр. 13-30, XV (1/2011)

елементарна права и слободе људи, што је само додатна конституента у ангажовању Уније у перспективи пристојног рада.“ Такав ангажман је пут ка социјално праведној заједници. Такође, на националном нивоу широм Европе препознате су социјалне и економске користи које могу имати колектив и читаве заједнице, од побољшања здравља и сигурности на раду. Побољшањем здравља и сигурности на раду унапређује се продуктивност и квалитет рада, што је кључни елемент за повећање раста и конкурентности европске економије. Рад у области превенције и заштите здравља на раду радника у Европској унији, односно основни принципи дати су у Директиви 89/391/ЕЕ3. 2 Сигурно и здраво радно окружење је есенцијалан елемент квалитета рада за грађанство Уније. Професионална обољења и несреће на раду су огромно оптерећење и за раднике и послодавце у Европи. Губитак зараде услед одсуства са рада кошта европског радника 1 билион евра годишње. Послодавци су суочени са трошковима везаним за плаћања болесном раднику, замену одсутног радника и губитак у продуктивности – који умногоме нису покривени осигурањем. Сваке године у Европи се догоди око 4 милиона несрећа на раду што представља огроман економски издатак за европску економију. Знатан део ових давања пада на терет система социјалне сигурности и на јавне финансије. Посебно су изложени угрожавању у малим и средњим предузећима, према процени за 82% од укупних професионалних повреда и 90% од свих фаталних незгода. Сектори као грађевина, пољопривреда, транспорт и здравство у просеку су стожер повећаног ризика за несреће на раду, где млађи радници, мигранти, старији радници и они који рада на пословима са повећаним ризиком су знатније угрожени. У том циљу Европска унија је усвојила „Стратегију о здрављу и сигурности на раду 2007-2012“ („ЕЏ health Strategy on Health and safety at Work 2007-2012“),*° u nocraBusla као петогодишњи циљ смањење професионалних несрећа за четвртину, односно за 25%

28 У оквиру БУ делују институције (комунитарне институције), од значаја за област радних односа и социјалног осигурања, као што је: Економски и социјални комитет, Европски социјални фонд, Европски центар за развој стручног усавршавања, Комитет за запошљавање, Стални комитет за запошљавање, Европска агенција за безбедност и здравље на раду, и др.

29 Директива бр. 89/391 БЕЗ о увођењу мера подстицања побољшања безбедности и здравља радника на раду, од 29. јуна 1989. године, Official Journal, L 183, 29/06/1989, p. 1-8.

30 _ Стратегија Европске уније о здрављу и сигурности на раду, доступна Интернет: http://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=15 1 &landId=en (2011)

25