Radno i socijalno pravo

Мр Слободанка Ковачевић-Перић, Допринос пристојног рада, Радно и социјално право, стр. 13-30, ХУ (1/2011)

широм Уније до 2012. године."' Стратегија ЕУ на редукцији несрећа на раду обухвата низ активности у Европи на националном нивоу, у следећим главним сегментима: 1) побољшање и поједностављивање постојеће регулативе и допринети њеној имплементацији у пракси путем не-обавезујућих инструмената као што је размена добре праксе, кампање на подизању свести и боља информисаност и тренинзи; 2) дефинисање националне стратегије и имплементирање уз прилагођавање специфичним околностима сваке државе чланице. Ове стратегије треба да се усмере на секторе и предузеће која су најчешће угрожена и прецизирање националних циљева за редукцију професионалних незгода и обољења; 3) укључивање и посвећеност политике о здрављу и сигурности на раду у остале областима, и на националном и европским нивоу (образовање, јавно здравље, истраживања) и наћи нову синергију; 4) боље утврђивање и процену потенцијално нових ризика више путем истраживања, размена знања и практичну примену резултата.

Залагање за идеју социјалне кохерентности, друштвене инклузије, затим економска одрживост, стварање нових радних места, побољшање образовних и стручних перформанси, једнака доступност и приступ тржишту рада на нивоу Европске уније иновиране су и потврђене Смерницама за политику запошљавања у државама чланицама тзв. „Интегрисане смернице Европа 2020“. Оне постављају оквир стратегије и реформе на нивоу држава чланица, за „Европу 2020“ и свакако немерљив допринос за једнако аплицирање свих лица на тржишту рада, што има позитивног одјека у доприносу пристојном раду за све на нивоу Европске уније.

Уместо закључка

Друштвени је императив да су социјално-економска права повезана са социјалном правдом и неодвојива од социјалног мира. Сходно томе, права човека на раду оличена у међународним стандардима рада не могу се релативизирати, унижавати правдањем трендовима глобализације, рецесијом, и слично. Неукост, необразованост становништва, нетолерантност, непоштовање разлика нарочито мањинских група, непоштовање постулата цивилног друштва, транзицијске промене, дуготрајни ратови и економски потреси, диктатуре које су доскора биле нормална слика „модерног“ света, померили су поимање стандарда

31 Доступно Интернет: ћир://ес.еигора.еш зосла татп. jsp?catId=151&landId=en (2011)