Radno i socijalno pravo

Дарко Маринковић, Владимир Маринковић, Цивилизацијски смисао и суштина социјалних права, Радно и социјално право, стр. 55-76, ХУ (1/2011) суштина сецијалин права 2 Бро н ни 4 АРА 6 РАДАН БЕН

или тачније речено схватања ових категорија примерено схватањима и околностима доба у коме је живео.

Хришћанство, као једна од великих и на тлу Европе доминантних религија, у својим темељима има принципе социјалне правде, солидарности, једнакости, спремности на жртву. Стари и Нови Завет садрже велики број предања, чија је порука скромност, спремност за зртву, помоћ онима који су у невољи и тел. У том погледу је веома упечатљиво следеће библијско предање из Јеванђеља по Матеју“ По уласку у Јерусалим, у недељи страдања, Христ са апостолима седи испред Храма. На улазу у Храм, налази се кутија за прилоге сиромашнима, у коју богаташи и фарисеји убацују прилоге, размећући се својим богатством и својим „милосрђем“. Тада, кутији прилази једна, понзгледу веома сиромашна жена, која у кутију убацује само један новчић. Фарисеји и богаташи јој се смеју и понижавају је због тога, а Христ им говори – Ви сте дали ситниш,а ова жена је дала све што има. Ова сцена, описана у Новом Завету, садржи једно питање, које има своју пуну актуелност кроз векове и данас – колико је свако од нас поједниначно спреман да жртвује за добробит других. Ово питање је и данас темељ социјалне правде и солидарности, па у том смислу и социјалних права.

Филозофија и етика социјалних права

Стара латинска мудрост „Хисториа магистра вита ест“, изузетно је корисна за дефинисање целовитог научног приступа питању социјалних права, али пре свега, разумевању филозофске и етичке суштине људских права. Двадесети и почетак двадесетпрвог века могу се, с разлогом назвати доба социјалних права. То је време у коме долази до перманентног раста облика, садржаја и квалитета социјалних права. Истини за вољу, тај процес се у поједними земљама и деловима света одвија различитом динамиком и различитим резултатима, али те разлике не могу оспорити универзални карактер овог процеса и његов, у основи прогресивни смер. На то је утицао читав низ разнородних чинилаца - нове технологије и нове области производње, нове људске потребе, односно у целини раст стваралачке моћи људског рада и капацитета за производњу све веће количине материјалних добара, пораст броја и снаге синдикално организованог радништва, развој политичке и социјалне демократије, укупан пораст грађанске свести и други чиниоци. То све говори о томе да су социјална права условљена утицајем читавог низа компоненти. Поред

4 Библија, „Глас Цркве“ , Ваљево, 2002.