Radno i socijalno pravo

Проф. др Боривоје Шундерић, О појму социјалног ризика, Радно и социјално право, стр. 1-18, ХУ (2/2011)

кривицу осигураном лицу могу бити основ за остваривање одређених права. Осигурано лице које намерно својим радњама (као што је то речено оне представљају случај) изазове нпр. болест или спречава оздрављење не може остварити право на накнаду зараде због спречености за рад. Према томе, за случај (као догађај или радњу) нису битни елементи могућност наступања, неизвесност, штетност, независност од воље субјеката односно осигураника, него само то да се његово наступање не може ставити у кривицу одређеном лицу (у овом случају осигураном или заштићеном лицу) и да искључује његову одговорност (у грађанском праву – за штету, у кривичном праву – за кривично дело). Ово важи уопште за социјално право, односно право социјалне сигурности. Из ових разлога чини се да термин „случај“ није примерен социјалном осигурању. Примеренији би суштини осигурања били термини „ризик“ или „догађај“.

Истовремено, могуће је закључити да неки писци користе термин „социјални случај“ да би њиме изразили или покрили једну тенденцију која се испољава у развоју права социјалне сигурности. Реч је о томе да се на одређеном степену развоја остварила тежња да се заштита (давање престација) не ограничава само на будуће догађаје, него и на одређене терете који су наметнути индивидуи.% Систем социјалне сигурности прихвата да покрије већ реализоване ризике не правећи разлику у осигурању од будућих ризика чије наступање умањује средство за егзистенцију индивидуе.!! Тако се за социјалне ризике каже да су догађаји који спречавају стицање професионалног дохотка (болест, старост, инвалидност, незапосленост) или који проузрокују извесне посебне трошкове (издаци за здравље, породични трошкови).

У праву социјалне сигурности се појављују термини „социјални ризици“ (фр. гаодаиех гостаих) и „социјални терети“ (фр. charges sociales). Неки писци указују да је термин „терет“ употребљен да би се указало на разлику која постоји између начина смањења нивоа егзистенције која настаје за случај рођења детета (у породици) и за случај наступања ризика везаних за рад или физиолошких ризика. Реч је, дакле, о указивању на два различита начина угрожавања материјалне егзистенције лица. Наступање ризика болести има за последицу спреченост лица за рад, а то значи да се лицу уместо зараде исплаћује накнада зараде, која је, по правилу, мања од зараде. На овај начин се смањује ниво егзистенције или

10 Paul Durand, La politique contemporaine de sécurité sociale, Paris, 1953, ctp. 15.

11 Ibid.

12 Jean-Jacques Dupeyroux, Xavier Prétot, Droit de la sécurité sociale, Paris, 1990, стр. 1. =

“