Radno i socijalno pravo

Проф. др Боривоје Шундерић, О појму социјалног ризика, Радно и социјално право, стр. 1-18, ХУ (2/2011)

скуп физичких, техничко-технолошких, економских, социјалних и других елемената) или ако дође до губитка радне способности. Обавезно осигурање подразумева и осигурање чланова породице осигураника. Прво се поставља питање шта они осигуравају; У приватном осигурању осигурава се имовина или лична добра појединца (здравље, живот и др.). Од чега се осигуравају Осигуравају се од ризика, од опасности наступања одређеног догађаја који може да угрози имовину односно лична добра. У социјалном осигурању, ова лица осигуравају социјалну сигурност за случај да буду доведена у ситуацију да је не могу остварити на основу рада – осигураник непосредно, а чланови породице посредно, на основу везе са осигураником. Једноставно речено, осигуравају се за случај престанка рада. Од чега се осигуравајуг Осигуравају се од свих оних догађаја или промена у стању здравља који(е) могу да изазову социјалне последице у виду несташице средстава за егзистенцију, тј. за задовољавање животних потреба најмање у висини основних животних потреба.

Осигурани ризик у социјалном осигурању представља опасност од наступања одређеног догађаја – губитка радног места, тј. незапослености, смрти, рођења детета или промена у елементима човековог организма (болест, инвалидност, старост, трудноћа) који доводе до привременог или сталног прекида вршења рада, а што има за последицу несташицу средстава неопходних за задовољавање животних потреба, пре свега основних животних потреба.

Све до престанка рада, извор социјалне сигурности, тј. извор задовољавања потреба запосленог и потреба породице је био зарађени доходак. Извори ове сигурности непосредно произлазе из рада и у вези су с радом, па се, с обзиром на то, ова сигурност често назива и економска сигурност. Правни режим ове сигурности заснива се на економским правима.

Међутим, престанком рада престаје и извор економске сигурности. Од тог тренутка лице се налази у стању социјалне угрожености која је последица немогућности да сопственим напорима (радом) обезбеди средства за задовољавање животних потреба. Оно се, дакле, налази у ситуацији у којој је угрожен његов опстанак. Опстанак би, заиста, био угрожен ако оно не би имало могућности да тражи и добије заштиту (материјалну и здравствену) од неког другог субјекта. Та могућност је регулисана нормама социјалног права којима је лицу дато право на одређене престације, које се састоје у давању и /или чињењу. Дакле, осигурано лице, по основу осигурања, остварује социјалну сигурност.