Radno i socijalno pravo

Проф. др Драган Вујисић, Проф. др Мијал Стојановић, Модалитети учешћа радника у корпоративном..., Радно и социјално право, стр. 37-52, ХУ (2/2011)

и неетичкој пракси органима компаније непосредно или преко својих заступничких тела, приступ независном члану одбора, ревизорске или етичке комисије, постојање омбусмана за жалбе, поверљиви телефони или е-меил за пријем таквих тврдњи. Сви ови механизми су еволутивни и треба их посматрати у светлу значајних промена околности. Да би остале конкурентне у околностима које се мењају, компаније морају уносити новине у пракси учешћа радника у корпоративном управљању и прилагодити их задовољењу нових захтева и искористити нове могућности у циљу постизања и унапређења заједничких интереса (не конфликт рада и капитала него интеграција рада и капитала»).

УЧЕШЋЕ РАДНИКА У КОРПОРАТИВНОМ УПРАВЉАЊУ У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

1. УОПШТЕ

Учешће радника у корпоративном управљању у државама чланицама БУ нема једнобразан модалитет. Увидом у системе учешћа запослених у управљању компанијама у државама чланицама ЕУ показује се да државе имају различите приступе и да не постоји јединствено регулисање. У неким државама оно није уопште законски уређено, тако да је у целости препуштено статутарном регулисању и вољи акционара (Велика Британија). У другим, пак, државама ово питање јесте законски уређено, али, опет, на различите начине. Битно зависи од прихваћеног система управљања тј. да ли се ради о једнодомном систему управљања, или о дводомном систему управљања, или, пак, о мешовитом систему управљања (сама компанија бира између једнодомног и дводомног организовања управљања). Бројне разлике су разлог да није био прихваћен предлог Пете директиве о структури органа акционарског друштва, односно уређење учешћа радника у управљању Зослегав Еџгореп - ЗЕ.

Ако се узме у обзир да је питање учешћа радника у управљању у компанијама једно од основних вредносних питања сваког друштва (државе), које истовремено зависи од система корпоративног управљања, распореда моћи социјалних партнера и њихових интереса, на крају крајева и од историјског и економског развоја појединачног друштва (државе), таква различитост није изненађујућа. С обзиром на то да

3 Види, Тошгатпе А, Постиндустријско друштво, Београд, 1998, стр. 260. 4 Види, ОЕСР Принципи корпоративног управљања, 2004, ТМ.

39