Radno i socijalno pravo

Марко Жебељан, Доц. др Лидија Барјактаровић, Перспективе развоја индустрије добровољних..., Радно и социјално право, cmp. 73-92, XV (2/2011)

коју смо инвестирали, а што ће у великој мери умањити инвестиционе приносе уколико их искажемо у домаћој валути. Ипак, овај ризик може бити елиминисан употребом валутних фоварда, фјучерса и опција (финансијских деривата), а о чему ће више речи бити мало касније. Поред тога, постоје и многи други ризици попут на пример ризика салдирања који се огледа у ризику да нећемо добити активу/новац за трансакцију коју смо на том тржишту извршили (а који је израженији на неразвијеним финансијским тржиштима). Истовремено, постоји и ризик ликвидности који представља опасност да ће нам имовина остати заробљена на неком иностраном тржишту услед ограничености тог тржишта за инвестирањем чиме се знатно отежава ликвидација инвестиција и што за институционалне инвеститоре попут пензијских фондова може да представља велики проблем. Поред свих претходно наведених ризика треба истаћи да постоји и тзв. ризик трансфера (познатији и као политички ризик) који се огледа у ризику да ће инвестиција остати заробољена у иностранству као резултат непредвиђеног наметања екстремних регулаторних мера. Ипак, последња три наведена ризика могу бити избегнута једноставним занемаривањем одређених тржишта (нестабилних земаља) док ће валутни ризик тешко надмашити користи међународне диверсификације. Сви ови проблеми нарочито су изражени код земаља у развоју због чега је и сасвим разумљиво зашто ове земље имају знатно нижу дозвољену границу за инвестирање у иностранству него што је то случај са земљама из региона ОЕЦД-а. Самим тим можемо закључити да се предности међународне диверсификације портфолија више огледају у смањивању ризика него у повећању инвестиционих приноса, па с тога и остаје проблематично одредба нашег Закона по којој је инвестирање у иностранству ограничено на само 10% портфолија добровољних пензијских фондова. Истовремено, образложење по којем је инвестирање у иностранству праћено високим трансакционим трошковима, немогућношћу заштите од девизног ризика (забрана инвестирања у финансијске деривате), као и уз све претходно споменуте ризике свакако не представљају довољан јак аргумент за ову више него строгу законску одредбу.

3.2. Неопходност значајпијег инвестирања

ДФП у акцијски капитал [4]

Пре него што наведемо аргументе који подржавају веће инвестирање ДПФ у акцијиски капитал треба истаћи да је ова имовинска класа кроз историју остварила више стопе приноса у поређењу са другим

82