Radno i socijalno pravo

Проф. др Александар Петровић, Незапосленост као привремена појава или као судбина2, Радно и социјално право, стр. 1-14, ХУ1 (1/2012)

10

тенденција пораста незапослености;

тенденција продубљавања стања незапослености за оне који су незапослени;

несразмерно велики удео младих људи у незапосленој популацији са стопама омладинске незапослености изразито изнад просечних стопа;

надпросечни удео жена у незапосленој популацији с погоршањем услова запошљавања жена;

пораст учешћа образованих лица и с највишим степенима школског образовања у незапосленој популацији, што се у добронамерним терминима понекад описује као „вишак“ образовања и образованих, а у мање добронамерним терминима као омасовљавање и перпетуирање интелектуалног пролетаријата;

продубљивање регионалних разлика с концентрацијама незапослених у одређеним подручјима са стопама незапослености које премашују просек за два или три пута; продубљивање укупних социјалних разлика и социјалних неједнакости у којима све већу тежину имају управо разлике између запослених и незапослених, које заправо нису само разлике у једној парцијалној димензији друштвеног живота; тенденција пауперизације једног дела незапослених с појавом нових облика сиромаштва;

усмеравање дела незапослених на пригодно, повремено и непуно запошљавање у тзв. сивој или подземној економији претежно под условима који су изразито испод уобичајених за стално запослене;

притисак на незапослене у знаку захтева за повећањем мобилности и флексибилности радне снаге, при чему захтев за мобилношћу укључује и ерозију раније присутне социјалне сигурности везане за радно место, као и сужавање раније уобичајених могућности одређене слободе у избору радног места, док захтев за повећаном флексибилношћу укључује и прихватање запошљавања на неодговарајућим радним местима, нижег степена квалификованости, у неповољним условима рада и уз зараду нижу од раније, - односно прихватање нужности и силазне друштвене покретљивости;