Radno i socijalno pravo

Проф. др Александар Петровић, Незапосленост као привремена појава или као судбина, Радно и социјално право, стр. 1-14, ХУТ (1/2012)

да је савремена економска криза у светским размерама својом дубоком противуречном природом учинила да су многе привидно парадоксалне ствари постале могућим. Надовезујући се у том погледу на привидно пасрадоксалну тезу да је данас ногуће,да се „грађани тресу“, а да је „држава стабилна“, може се с исто толико добрих разлога поновити оно што се на привидно парадоксалан начин већ догодило у нашој земљи: да је могуће исто тако да „привреди иде боље, а народу све горе“.

4%) Незапосленост каква данас постоји у нашој земљи није незапосленост sui generis. Постоји, наиме, контекст који незапосленост код нас фактички третира као појаву, која је првенствено, или готово првенствено, 5 вепег5, па се на на тај начин потенцира дисконуитет између незапослености као масовне појаве данас у нашој земљи и незапослености у низу других држава. Онда се,свакако, незапосленост у савременим развијеним државама изводи у крајњој линији из природе капитала и односа капитала и зависног рада. При томе се истиче да су тиме одређене границе могућег активирања и употребе људских ресурса, које стоје једном друштву на располагање, док истовремено логика акумулације капитала одређује опште оквире укупне социјалне репродукције радне снаге. Све се то на најбруталнији и најдиректнији начин испољава у ситуацијама дубљих друштвених криза, тзв. дугог вала и дугог даха, каква је управо савремена криза. У нашој земљи се, напротив, незапосленост изводи из деловања другачијих друштвених околности, па и околности другог ранга као што су бројност нових нових школованих генерација, пребрз трансфер становништва из села и пољопривреде, високе регионалне разлике, непримерен образовни систем, неразвијеност мале привреде, превелика ригидност радне снаге, немогућност активирања у привредне сврхе финансијских средстава у рукама становништва, ограничене могућности приватне иницијативе у привредном животу, ограниченост расположивих природних ресурса ИТД.

Међутим, и површан увид у незапосленост у ширим размерама открива значајне тачке континуитета и конвергенције између незапослености у нашој земљи и других земаља, које не би требало очекивати кад би незапосленост код нас била појава 5ш вепе!5.

Неке тачке конвергенције и и континуитета није тешко препознати. То су, на пример: