Radno i socijalno pravo

Весна Николић, Дисциплинска одговорност полицијских службеника, Радно и социјално право, стр. 273-287, ХУ1 (1/2012)

Овако квалификована повреда службене дужности је најчешће примењивана повреда у дисциплинским поступцима, која је у пракси изазивала бројна мишљења и ставове.

Члан 28. Кодекса полицијске етике прописује да се полицијски службеници не понашају на начин који штети угледу службе. Дакле, полицијски службеник се мора понашати професионално, у складу са законима и прописима службе и са етичким принципима и такво понашање мора бити испољено и током вршења службе, али и ван ње, имајући у виду да је полицијски службеник и ван службе дужан да даје пример грађанима. Он у јавности 24 сата представља и себе као полицијског службеника, али и читаву службу чији углед не сме да руши својим недоличним понашањем.

У приговорима на решења о утврђивању дисциплинске одговорности, која је Дисциплинска комисија решавала, најчешћи разлог за оспоравања решења где је понашање запосленог квалификовано као понашање које штети угледу службе и нарушава односе међу запосленима је у ситуацији када је повреда учињена ван радног времена, да је запослени био у цивилном оделу, да није имао никаква обележја полиције, да нико није знао да је у питању полицијски службеник и сл. и да самим тим није нарушен углед службе.

У таквим предметима битно је образложење решења, тј. да доносилац одлуке образложи зашто је и на који начин учињеним понашањем углед службе нарушен или су нарушени међуљудски односи у колективу. Првостепени орган у поступку утврђивања дисциплинске одговорности запослених у Министарству унутрашњих послова – дисциплински старешина и другостепени орган - Дисциплинска комисија Министарства унутрашњих послова, праликом одлучивања по приговору запосленог на првостепено решење, дужни су да воде рачуна о свим околностима које су довеле до понашања које је квалификовано као тешка повреда службене дужности. Од утицаја за утврђивање постојања дисциплинске одговорности за тешку повреду службене дужности коју је запослени учинио ван службе је да ли се запослени представљао као полицијски службеник и користио такав статус, да ли се догађај десио у средики у којој је запослени познат као полицијски службеник, да ли је повреда учињена на крајње непримерен начин, као и све друге околности које указују на недолично понашање које је неспојиво са послом који запослени обавља и које штети интересима и угледу службе, односно Министарства унутрашњих послова као државног органа. Дакле, за постојање законитог решења потребно је да дисциплински

282