Radno i socijalno pravo

Весна Николић, Дисциплинска одговорност полицијских службеника, Радно и социјално право, стр. 273-287, ХЛ (1/2012)

годишњи одмор или боловања, тражећи одлагања због обавеза браниоца и сл. Изтих разлога, било је неопходно прецизирати који су то оправдани разлози када рок застарелости неће тећи. Такође, мишљење аутора је да је изменама и допунама Закона требало нормирати да долази до застоја застарелости када се покрене управни спор, јер једино у том случају неће доћи до застарелости и моћи ће да се мериторно поступи по налогу из пресуде (уколико се тужба уважи и поништи решење Министарства унутрашњих послова).

Имајући у виду да је новим Законом о полицији уведена и апсолутна застарелост након три године од извршене повреде, без прописивања шта се урачунава у тај рок, нејасна је намера законодавца при прописивању ове одредбе.

Изостављено је и постојање субјективног рока, тачније целисходно је било прописати у неким случајевима рачунање рока од момента сазнања за учињену повреду.

Сада, с обзиром да је Закон о полицији, као Јех зресла 5, уредио питање застарелости, не могу се применити одредбе Закона о државним службеницима. Тиме што новим прописом није предвиђен прекид или застој застарелости, што нема субјективних рокова и што су рокови за покретање и вођење поступка краћи, аутор сматра да ће велики број поступака застарети (највише из разлога што ће запослени против кога се води поступак избегавати усмене расправе), а такође, неће ни моћи да се покрене због застаре (касног сазнања за учињену повреду).

С обзиром да су новим законом уведене новине у поступку утврђивања дисциплинске одговорности потребно је и донети нови подзаконски акт (Уредба о дисциплинској одговорности у Министарству унутрашњих послова) који ће бити усаглашен са законом.

Понашање које штети угледу службе и нарушава односе међу запосленима

Аутор у овом раду жели посебну пажњу да посвети тешкој повреди службене дужности која је ранијим Законом о полицији била прописана кроз одредбу члана 157. став 1. тачка 7. Закона о полицији као "понашање које штети угледу службе и нарушава односе међу запосленима“, а сада је нормирано, такође кроз члан 157. став 1. тачка 7., као “понашање супротно Кодексу полицијске етике, које штети угледу службе или нарушава односе међу запосленима".

281