Radno i socijalno pravo

Проф. др Предраг Јовановић, Комплексност садржине и релативизација права на рад, Радно и социјално право, стр. 15-34, ХУЛ (1/2012)

рада, слободно уговарање радних односа, а нарочито њихово појединачно уговарање, сиротиња радника, неминовност радника да своју радну снагу даје у најам да би добио средства за живот, конкуренција између радника која је обарала најамнину, учинили су да су послодавац и радник били сасвим неједнаки партнери.“

Дакле, уговор као правни рефлекс слободе рада и конкретна правна форма успостављања радних односа није могао да неутралише економско стање неједнакости у фактичким односима на тржишту радне снаге и капитала између радника и послодаваца, а које је засновано на дејству права власништва над средствима за производњу (право власништва: јиз изиз, 1и5 јуисти и 5 абихих). Власник средстава за производњу (капитала), као странка у радном односу (послодавац) има сву власт у односу на та средства и он прописује услове под којима ће се средства користити, односно услове запошљавања и рада, радни ред и дисциплину којој се радник мора повиновати ако жели да ради.

Из изложеног се јасно види да је слобода рада иманентна радном односу, али право на рад није. Право на рад се јавља много касније од слободе рада, те касније се укључује и у правни садржај радног односа. Право на рад „оплемењује“ садржај радног односа и оно је „тековина“ борбе радничке класе за побољшање услова рада крајем ХУШ и током читавог Х1Х века. Но, радни однос је постојао и може да постоји Као правни однос поводом рада и без уставних и законских прокламација права на рад.

У савременим условима, суштина слободе рада не огледа се само у томе да ли ће радник слободно одлучивати о заснивању и престанку радног односа. То је данас изван спора. Принудни рад је забрањен, а и онда уколико би се користио то не би представљало вршење рада у форми радног односа. Наиме, суштина слободе рада значи и слободу (могућност) радника да учествује у регулисању услова рада и у управљању својим радом. То се, у мањој или већој мери, и дешава кроз учешће радника у закључивању колективних и индивидуалних уговора о раду и кроз учешће (партиципацију) у управљању радом.

(2)(8) Радноправни лимити слободе рада

Радноправни лимити слободе рада садржани су, пре свега, у сметњама за заснивање радног односа. Постоје и други лимити (видети наш рад «Радноправне границе слободе рада», Право и привреда, бр.79/2012), али овде ћемо нешто рећи само о сметњама. Сметње за заснивање

16 _ ДрбБ. Перић, ор. с!., стр. 38.

25