Radno i socijalno pravo

Проф. др Предраг Јовановић, Комплексност садржине и релативизација права на рад, Радно и социјално право, стр. 15-34, ХУТ (1/2012)

и који немају средстава за издржавање. Право на рад, дакле, значи и извесну гарантију за економску, социјалну па и биолошку сигурност и репродукцију човека.>

У појединим случајевима, остваривање права на рад у форми заснивања радног односа се условљава и одређеном здравственом способношћу (летачко особље, возачи, рад на ризичним радним местима). У ранијим нашим прописима, општа здравствена способност је представљала општи услов који је важио за заснивање радног односа на свим радним местима и у свим занимањима.

Са друге стране, стабилност и трајност запослења (као основна обележја права на рад) зависе од здравља радника. На пример, ако услед трајних промена у здравственом стању дође до губитка радне способности, раднику престаје радни однос по сили закона. Наравнао, овим се не гасе и други елементи права на рад, с обзиром да ово право значи и социјалну сигурност по престанку радног односа (права за време незапослености; права по основу социјалног осигурања итд.). Зато, као нужна допуна права на рад и да би оно било потпуно, јавља се обавезно социјално осигурање радника за све случајеве, када привремено или трајно (због болести, инвалидности итд.) нису у стању да раде и примају плату за свој рад.“

(8) Права за време пезапослености, у одређеним случајевима, такође своје извориште налазе у праву на рад (право на новчану накнаду за време незапослености; право на преквалификацију и доквалификацију; право на помоћ - субвенције и посредовање при запошљавању итд). У теорији је спорно да ли ова права представљају елеменат права на рад или не.

У сваком случају, право на материјално обезбеђење и друга права за време незапослености, иду уз право на рад као нужна мера, као његова нужна допуна и потврда, или као његова последица. Јер, судећи по пракси оних друштвених система који су познавали право на рад (капиталистички и социјалистички системи) ово право не искључује незапосленост. Незапосленост је до сада увек пратила право на рад, осим у пракси појединих социјалистичких земаља (СССР—а и других) које су, заправо, „прикривале“ стање незапослености политиком екстензивног запошљавања стварајући тако тзв. латентну незапосленост. Капиталистичке земље нису прикривале стање незапослености. Напротив, сматрале су га нужним продуктом односа на тржишту радне снаге и капитала. ·

25 – ДрјЈ. Ђорђевић, Уставно право, „Савремена администрација“, Београд 1982, стр. 378. 26 ДрнН.Тинтић, Основи радног права, Загреб, 1955, стр. 25.

32