Ratne uspomene

Који умре ил погине,

У протокол то заводе. „„Није мајор умро децо,“ Рећ ће прота Живко стари, Ја би о том моро знати, Војничке су хитне ствари; Позвнајем ја добро Брану, Да је умро сви би знали; Из спискова официра,

И њега би избрисали.

Да прегледам још један пут, Ове моје књиге старе Може да се и погреши И поп брише наочаре:

„Ко би јоште слушо света, По свету је умро давно —

У књигама њега нема,

А званично то је главно. Немој снајо свет да слушаш, Ових дана доћ ће Брана Пољубише попи руку,

И са Јовом оде Стана, Једног дана изненада,

Ко из неба па на, врата; Мајор Брана вратио се, Загрлила сеја брата.

„„Да опростиш твоме бралу, Намера ми није била Пре времена лађа крену.

с“