Ratne uspomene

15

Сеја брату опростила. „Сад опрости и ти сеји, Што је друга нашла себи, Сви се братски изљубише, Прашташ брату, брат ће теби. Праштање је у животу , Једна божија врлина; То је мелем свакој души, А живот је пун горчина, Нема брата рођенога, Мајка докле га не роди, Нити сеје може бити, Која брату да не годи.“ Благо свакој девојани, Која има брата свога; Брату, који има своје сеје; И кад мари кој за кога. —ФБолничарка лепа Дара. , Вратила се из Атине Црвен крстић на грудима, Покрива тајне Дарине. Свак се сећа бежаније, И европског грозног рата,. Дара љета превалила; (Оста она неудата. —Ф+—