Ratne uspomene

16

Брана се је оженио,

Често Драча он помене, То у рату тако бива, То су ратне успомене.

САН РАЊЕНОГ СОНОЛА

Шта прича лобања једног српког војника Година. 1918

Приснило се ноћас мени: Да се зора зарумени,

А у зори рањен соко, Рањен тешко и дубоко, Рањен соко баш у крило —

И мени је жао било,

Јер он кликће тужно тако,

Да сам и ја за њим плако,

На груди га узех своје:

„Мој соколе добро моје,

Боле ли те крило које,

Је сул' тешке ране твоје,

Могул да те лечим чиме,

Кажи мени, побратиме>“ —Ф—

Све већма се зора шара,

Рањен соко проговара:

„Не боли ме толко рана,