Ratne uspomene

= =

Хујале су мрачне горе, Јер лавови ту се боре! Надале су главе њине, Сред понора и урвине. Наше пушке брзо смире, Ту и њине официре, ИМ тиранске мрачне слике Жанларме им перјани“ Што мучише народ тако, Да је с муком и проплако, Доста толко о том реко, 7 Тренутак сам само чеко, Па да платим оном скоту, А и жени за срамоту ! План освете ја прикривах, Преко других распитивах, Шта осећах, то је грозно (Од наших сам све упозно.

#

Једном.. (али чујте само!) Јавише ми: Он је тамо !

Беше вече. СОпреман стојим,

У село се спустих тио,

Нигде звезде, мрак све скрио, Не види се прст пред оком,

У дом ступих једним скоком. Врата шкрину, он с њом стоји! И ја рикнух: „Сад сте моји!“ Једним метком њега сруших, А њу стегох и угуших,

За трен застах, шта ћу с њима2 Још времена за све има,