Ratne uspomene

Да се казни жена худа, Те да о том знају свуда, Да угушим мржњу, јаде, Узех оба па их бацих

Преко прага и ограде На пут села, да их виде, Те по селу глас да иле:

Какву казну људи мере Кад их жене изневере

А њина се љубав прода, Душманину нашег рода!

=

Исте ноћи кроз тишину, Опет одох у планину. А већ сутра зачух гласе, Што по селу свуда зашли, Да их мртве тамо нашли . И потеру дигли с тога. Ал не беше, ништ од тога! Планина ме пуста крије, Где још нико дошо није Моја смелост беше ретка, А штити ме брзометка. #

Дуго за тим ја се борих,

Много њиних ја оборих,

Светио сам жртве наше,

Што под њима попадаше, И њима сам страх задаво, И подизо наше право!

ж А кад дође ора друга, Наша војска крену с југа,