Ratnik

Б ИС лко А 863

неуређених чета — т. ј. докле се је снага за уништење непријатеља употребљавала као машина и при том се пазило, да се само одржи што већма онај чврсти облик (строј) трупе, који је, према ондашњем наоружању за ову дцељ признат за најбољи. Борба је била ствар материјална, од заната, која се је морала упражњавати; дутовни елемент, за теоријско обрађивање, важио је само у боју до тренутка, од ког је, да се јасније изра» зимо, одпочло — „ура“.

Тек кад је јединачни строј уведен као устаљен облик у боју и борби — постала је борба. за у будуће вештина, као и остале две, са духовним, интелектуалним фактором. Ово пак зато, што у будуће и у борби неће бити питање, како да се употребе готова стројеви, већ како, у даном тренутку, да се згодни стројеви створе.

Тако дакле данас можемо с правом и с довољном јасношћу поставити научну разлику, између бојне и борне вештине, које су пређе у речи „тактика“ биле изражене. (бе су сад једноправне вештине, а као такве дорасле трећој ћерки атинске пале — стратигији.

У самој ствари неможе се ни поставити разлика у рангу између њих три, нити по њиховој важности и значају за крајњу цељ свију ратних вештина — за победу, нити пак по мери њиховог духовног рада. Оне су само само за потребу науке одељене и имају своја имена, али оне све морају бити онде, где треба највише да се уложи и постигне.

Ми овај узајамни одношај нарочито напомињемо, јер нам се чини, да данас хоћеју радо, ал једнострано, да обележавају један или други крајњи правад, као непогрешив. Можда ће нам се рећи, да се баш напротив ми чувамо од такве једностраности, и да се оно гледиште можда оснива на „искуствима“.