Ratnik

864 – НАУЧНИ И поуЧНИ ДЕО

Погрешна и нејасна стратегија, упропашћује у најкраћем времену и тактички најбољу трупу. Неспособно вођење трупе осујећава док длан о длан лупиш и најгтепијалније планове мудре стратегије, и прави моменти пролазе некоришћени и код најспреминје и најизвежбаније трупе за борбу. Али недозрела вештина борења у својој недотупавости или у својој слепоћи руши и најчвршћу зграду „више тактике“, која собом затрпава и стратегију.

На сваки начин може да будо и обратно: савршена, вештина борења, надмоћнија од непријатељске, извлачи из забуне и бојну вештину и даје стратегијској невештини незаслужени моментани успех.

Мудра бојна вештина, надмоћнија непријатељској, надокнађава штете, које су одозго или одоздо учињене. Само стратегија неможе собом ништа.

Кад је обе остале вештине оставе, онда ступа за њу најтежи, али зато и најсјајнији задатак, са ког можда, и има тако висог ранг — задатак, да, од напред почевши, поправи за први пут оно, што је данас виша или нижа тактика покварила.

Кад је све то тако, онда, без сумње, из тога сљедује, да јамство за целу победу лежи само у највећој узајамности дејства сва три чиниоца; и да је зато опасно — бар ми се томе радо неизлажемо — само једноме правцу надмоћност давати, па ни ослањати се на надмоћности, које су једном у том правцу бале.

Битка је дело, у којој се само онда може постићи највиша цељ, кад се уложе највиша средства. А највиша, средства даје само цела ратна вештина, коју скупа представљају оне 3 сестре.

Овом мишљу долазимо до убеђења, да све три ове вештине морају имати и Формалну и употребљену страну, и да нема узрока, да ова подела буде само код једне.