Ratnik

872. НАУЧНИ ИМ ПОУЧНИ ДЕО

бави са теоријом „вештине битака“, тај мора битку узети онако, каква треба да је. Он мора да има пред очима пример генија, а не пример масе.

То је напослетку задатак сваке иауке; неможе се забавити оном Философском правцу нити идеологији, ако чврсто стоји на таквом становишту, ма да се извесно зна, како је тешко — тако урадити.

Да су нам ове тешкоће познате, показаће сљедеће, ако раније још није доказано. —

Ми се сад враћамо к нашој тројној подели, коју смо раније поставили, те да изближе посмотримо улоге, коју свака од оне 8 другарице има да испуни у битки.

Што смо стратегију назвали вештином битака раг ехсеЛепсе и што смо јој уједно с овим именом дали ранг као прве међу равнима, то је таква титула потпуно оправдана положајем ствари у рату и задатком, који она има да изврши.

Од стратегијског увода и вођења рата зависи без сваке сумње у првом раду одеудна битка, којом се у сваком случају завршује крај какве ратне епохе, ако је у отиште вођен рат, а не тек онако само рађено.

( овом истином немења се то, да хрђава тактика може овај успех, кад се буде решавало, да уништи, као што обратно добра тактика може погрешку хрђаве стратегије истога дана да исправи. Шрво показује само, да војсковођа мора да буде и генерал; последње учиниће само да способан генерал или његова трупа дође до тог негативног резултата, да нестрада, али тешко да ће помоћи војсковођи да изврши положну решиву победу. На сваки начин, боља је увек победа изборена под неповољним стратегијским околностима, него изгубљена битка у повољној стратегијској ситуацији. Но у оба случаја, ту је и овако и онако: — Ја ратбе гешје.

(ПАСТАВИЋЕ СЕ).