Ratnik

954 НАУЧНИ И ПОУЧНИ ДЕО

тица за Банат (на Лугош и Темишвар) и за Ердељ (на гвоздена врата у Хадег).

Ал па овој стратигијској прузи има још једна распутица, исто тако важна и значајна, као Карансебет. То је Петник, од кога се одваја и пут на запад низ Неру на. Прилипац, и даље или за Голубац или за Рам.

Ови дакле пролази, који обилазе оне несавладне дунавске барикаде, а везују унакрст Банат за Бугарску и Србију за Ердељ, — морају бити увек од прве вредности за све одношаје поменутих земаља, па им је с тога и хисторија пуна и значајна.

У Христово време римска је царевина допирала до Дунава. Да буду од задунавских народа на миру, Римљани су дуж Дунава подигли градове за одбрану својих граница. У оно време, кад је Христос прибирао ученике, и по Палестини ходио и проповедао морал тамо поквареном свету, — у то време становници нашега Дунава с пијуцима у руци ломише тврдо стење дунавекога брега, да обезбеде у раскош огрезле Римљане, и да на браник стану новим народима, који из далека стизаше на границе римске. У дунавском брегу код села Бољетина и сад се виде трагови од усеченог у стену пута, који се градио за време цара Тиберија, — да у свезу доведе градове Спрае, Хоуае, Таћаја (Голубац, Добру и Милановац), у којима боравише вредни и храбри војници скитских и македонских легијона. При изласку ив „Казана“ (према селу Оградини) читамо и други натпис, који нам прича, како је цар Трајан наставио Тиберијев пут после 70 година. И ми и данас видимо остатке од тих путова.

Данашњи Ердељ Римљани су звали средоземска Дакија (Раса тефеггапеа), и у њој су боравили Даки са својим мудрим и јуначким царем Децебалом, Трајановим сувремеником. Ал је овај често прелазио преко Дунава и узнеми-