Ratnik, 01. 04. 1921., S. 67

ОФАНСИВА САВЕЗНИЧКЕ ИСТОЧНЕ ВОЈСКЕ У 1918.ГОДИНИ Од Хунцигера, помоћника начелника штаба главне команде савезничке Источне Војске — Са четири кроки-а у Прилогу [. —

1. Смењивања и демобилизација у току 1919. год. готово сасвим су реновирали особље Источне Војске. У нашим редовима остаје врло мало оних, који су учествовали у победоносној офансиви од 1918. Сви су о њој слушали, али врло често укратко а каткад са уобразиљом. У новинарским чланцима, у разговорима назови-добро информисаних људи тешко је разликовати део приче од истинитог дела, нарочито кад је реч о једној тако удаљеној земљи, са тако чудноватим именима и тако непознатом топографијом.

Међутим сви смо сагласни, да не треба пустити да се изгуби ниједан делић наслеђене славе, коју је Француска нарочито стекла на Истоку, и да треба изнети на јавност начин, на који смо постигли одлучне резултате, којима је маршал Хинденбург одао признање, пишући 3. окт. 1918. принцу Максу Баденском, државном канцелару, „да је постало неизбежно, да се са Савезницима преговара услед пробијања маћедонског фронта и смањивања поводом тога резерви за западни фронт“.

У тој намери излазим данас пред вас.

Суђено ми је било да присуствујем усвајању, припремању и извршењу ове врло веште офансиве; покушаћу, дакле, да вас са њом упознам у главним цртама, да вам из ње изложим маневар, а ви ћете затим сами судити, да ли се треба више дивити величини постигнутих резултата или хероизму свију чинова, оних који су трпели и жртвовали се у току ове дивне епопеје.

П. Да би боље разумели догађаје другог полгођа 1918. бацимо летимичан поглед уназад.

Делимичне офансиве у 1917. год, извођене недовољним средствима на целом фронту, не беху успеле и стале су врло скупо. Маћедонске војске имађаху да се боре не само против