Ratnik, 01. 04. 1921., S. 68

ОФАНСИВА ИСТОЧНЕ ВОЈСКЕ __ 6

непријатеља него такође и против маларије, против средине у којој се живело, против беде, у једној негостољубивој земљи; смене, евакуације, растројаваху повремено јединице.

У почетку 1918. год. источни фронт беше сматран у опште као фронт „мртав“. Растројство руске дивизије беше утрошило једну дивизију резерве Команде Савезничких Војсака.

Не беше сумње, да је било немогућно тражити решење на овоме фронту, који је морао да се ограничи на то да одржи дефанзивне организације. Шта више није се било сигурно, да ће се моћи одржати у случају озбиљне непријатељске офансиве.

Када је ђенерал Гијома стигао у Солун крајем децембра 1917. год., узнемиравајући извештаји, који су долазили из разних извора, предочаваху управљачима Споразума немачко-бугарску офанзиву, одређену да баци у море Источну Војску.

Та се офанзива ипак не изврши; заузета припремањем свога „огромног“ напада на Француску, немачка Врховна комадна је занемарила Источну Војску, која јој је изгледала осућена на немоћ. Видећемо доцније, како је војна критика оценила ово презирање противника, који се после неколико месеци пробудио на тако суров начин.

За време првог полгођа 1918. год. Врховна Савезничка Команда учинила је нарочито велики напор организације: да постави фронт, да устроји француске резерве продужавањем извесних фронтова (фронта британског, талијанског, српског), да обучи и да уведе у линију ново мобилисане грчке јединице.

Међутим немачка се офанзива изводила на француском фронту под околностима које познајете. Бугарска је радосно пратила њено напредовање, убеђена, да ће јој без нових напора с њене стране донети задржавање престижа, који јој је до сада доносило њено учешће у рату.

Она се дакле не мицаше, а овај нерад обилато искористи добро вођена Источна Војска. Настављајући потпуно своју реорганизацију, она није остала неактивна; славне и јевтине епизоде код Скра ди Легена и освојења у Арбанији држаху непријатеља у неизвесности.

Укратко крајем јуна 1918. год. када је ђенерал Франше д' Епере примио команду над Савезничком Источном Војском, ситуација је била следећа:

1. Француска Војска: Њено бројно стање беше округло око 180.000 људи на лицу, не рачунајући болесне и на одсуству. Састојала се из 8 дивизија и једне коњичке бригаде од 3 пука. Обучавање ових јединица извођено је ревносно у позадини; штабови беху попуњени; спрема, одело беше потпуно, тешка артиљерија, које је увек било недовољно у нападима 1916. и 1918, беше се увећала са 12 батерија од 155 кратких Шнај-