Ratnik

16 РАТНниК

и наиван потхват, хтети тај непрегледни хаос големих догађаја јасно предочити слабим речима у једном кратком приказу. Да се обухвати предмет у свом његовом опсегу без мерила, хтела би се марљивост једног целог људског живота. Ипак овде ће се покушати, да се у колосалном оквиру светских догађаја предоче узроци и учинци њихови; да се објасни њихова генеза, истичући карактеристичне потезе и то по могућности на објективан начин.

Повод светском рату беше ултиматум цара Фрање Јосипа 1, који присили Србију да зарати. Осећај правде код савезничких сила стави ове одмах на страну ове мале државе, о којој је династичка политика Аустрије била уверена, да ју без много потешкоћа лако може да скрши и сатари. Заједно са горе наведеним поводом надошло је било време, да се једном радикално реше несносне напетости између извесних група: натецање у наоружавању на копну и на мору, које је од године до године све више расло, мирољубиво човечанство осети као ужас без краја. Да би се ово стање докончало, изгледа, да је стигло време неизбежног иШта гано.

Што се овог интернационалног такмичења на мору тиче, то је услед живљег поморског саобраћаја између народа довело до антагонизма, који је у главноме проузрочио био једно груписање у две просторно одељене сфере интереса. Пре свега дошло је до конкуренције на океанима, која је захватала цео свет и постајала све жешћа. У овоме су такмичењу учествовале само светске власти са својом поморском трговином и важним колонијалним поседима. Па онда беху и оне поморске земље које сачињавају, тако рећи, неки засебни свет у зони Средоземног мора. Ови су крајеви били домена енглеског једног крила; овде се налазила већа половица француске морнарице, као и флоте тамошњих приморских држава. Напокон, била је пре рата још једна трећа група интересаната, о којој се на мору мало говорило, јер је она била осуђена на судбину поморске пепељуге: државе, наиме, којима једно неправедно „Уј5 тајог“ непоколебиво није дало да приступе нужним и корисним приморским крајевима. Између ових је била и велика Русија, јер ју је уговор о Дарданелима лишио слободе у врућој меденици Средоземног мора.

Управо због све то живљег поморског саобраћаја дошло се почетком двадесетога века до уверења, да је појам поморске силе постао на неки начин идентичан са појмом права на опстанак, те је нестало оног дотадањег схватања, да једна потпуно континентална држава поседује све нужне погодбе живота. А логична је последица те констатације била та, да најважнији фронт светске политике. није више био на копненим границама држава него на мору: на океанима. Ова спо-