Ratnik

28 РАТНИК

струко корисна — кроз њу ћеи наш савез бити од веће вредности за Италију. Аустро-Угарска појачава своју флоту, јер Ће с њом моћи учинити Италији добрих услуга“.

Концем априла 1914. аустро-угарске делегације прихватише закон о појачању морнарице, који ступи на снагу 1. јула исте године и по којем су до конца године 1917. морале бити готове 4 нове велике ратне лађе, свака од 25.000 тона. С овим би бродовима био проведен план, који су саставили адмирали Мопјесиссо 1 и Наџз5, и то: 16 бојних бродова, 12 крстарица, 24 дестројера, 72 торпиљарке, 12 подморница, 8 дунавских монитора и 12 патролница на Дунаву.

Али, кад је букнуо рат, флота Хабсбурговаца имала је само 15 бродова линије међу којима је било готово половица без икакве вредности за борбу, као и 5 оклопних крстарица, са укупном тонажом целе флоте од 250.000 тона са топовима од 30'5 см. Четврта јединица ове најмодерније тешке дивизије, „гел! Тађуап“, није још била готова, јер је угарска влада апсолутно хтела, да ова лађа буде саграђена на националном бродоградилишту, које се тек морало подићи у хридинама око Реке.

Што се тиче треће државе савезничких сила, Русије, у погледу јачине њене поморске силе, она заузима пето место у Европи. Гесло, након катастрофе коју је била доживела пре 8 година у источној Азији, била је „велика обнова“. При том су се Руси држали закона за повећање морнарице, који је био одобрен 1912. год. и који је био добио име „малог програма“ бродоградње. Са стратегијског гледишта најважнијим морем за свој опстанак сматрала је Русија Источно море. Јака флота коју намераваху овде створити, налазила се у почетку рата још у почетном стању. Тонажа свију јединица изнашала је 250.000. Најјачи бијаху типови 4 брода линије и пет бојних крсташа, но од ових још ниједан брод није био потпуно довршен. Јужна руска флота, т. ј. флота Црног мора, која услед уговора о Дарданелима беше тамо затворена, имала је у лето 1914. год 200.000 тона, између ових 4 бојна брода са 90.000 тона са топовима од 30 см.

Међу државама Европе, које за време свеопште напрегнутости године 1914. играју улогу, налази се и Турска. Флота ове државе у прошлом рату са Грчком, због њене рђаве организације и застарелог материјала није никако одговорила својој задаћи. Зато године 1913., на молбу турске владе енглески адмирал Глтриз преузима врховну команду, те купи велики ратни брод „Кро де Јапејго“, који је код Армстронга у Елсвицку била наручила Бразилија; исто тако требало је преузети још један други брод истога типа „Решадије“ у истој фабрици.

Обе јединице, које су биле купљене из јавних даровања, не