Ratnik
СВЕТСКИ РАТ НА МОРУ 29
стигоше услед рата никада у луку Златнога Рога. Ове би лађе пружиле Турцима потпуну надмоћ над Грцима. Но одмах након почетка рата ступи у турску флоту немачки бојни крсташ „Соеђеп“, који постаје један врло важан фактор у Црном мору и по теснацима Дарданела. Овај је брод 23.000 тона тежак, његова се главна артиљерија састоји од 8 топова од 28 см. а развија брзину од 28 морских миља на сат.
Осим ових поморских сила, које у оквиру њихових савеза заступају извесне политичке аспирације у Атлантском океану и Средоземном мору, мора да се истакне још једна снажна група интересаната у Великом океану. И ако још године 1914. ривалитет између водећих сила у Тихом океану није ступио у сличан акутан стадијум, као н. пр. конкуренција у Атлантику и Средоземном мору — ипак је тамо било доста значајних трвења између Сједињених Држава и Јапана. Трећи супарник у игри, Енглеска, која је тамо поради Канаде и Аустралије исто тако жестоко заинтересована, остаје још прилично у позадини. Мера, у којој је и влада Сједињених Држава признала, да одлучујуће линије светске политике леже на океанима, показује нам начело, по којем државни секретар за морнарицу Папеј5 успостави поморски буџет за годину1914,/15.: „Више новаца на мору, а мање на копну“. Истина, да је на изградњу флоте врло упливисало то, што није било тамо флотног програма, који би унапред одредио шта и како треба да се гради; државни секретар је зато сваке године морао да поднесе план градње за идућу годину, који је био одобрен, скраћен или непримљен од конгреса. За годину 1914,/15. било је у Америци одобрено грађење двају великих бродова линије уз разне мање јединице. У ово доба беше флота Сједињених Држава са једним депласманом од 1,000.000 тона, по јачини трећа на свету иза Енглеске и Немачке. Највећи топови од 356 см. имале су бојне јединице типа „Меу Уогк“. Свега је имала флота 50 линијских бродова и бојних крсташа, међу којима 10 јединица најмодернијег великог типа. Услед конфигурације обале и културног развитка, главна јачина Сједињених Држава лежала је на Атлантику, али државни секретар створи формулу „да су обадва океана једнака“, те зато врло развија луке и бродоградилишта на Тихом океану. После отварања Панамског канала флота се зато раздели једнако на обадве стране државе.
Развитак главне поморске силе на подручју обала Азије, развитак јапанске флоте, после Цушиме, отежавају замршене политичке прилике у земљи, а нарочито традиционалне борбе између војничке и поморске странке (Загвшта-Сћози), од којих свака хоће да доминира. Задњи закон за изградњу флоте из године 1912. утаначује грађење од 4 велика бојна брода