Ratnik

50 РАТНИК

водиле ескадре бојних крсташа, неколико крстарица и бојни бродвви класе „Оцееп ЕПгађећ“. Немачка је флота_ избегла даљу борбу са нашим силама. Потонули су бојни крсташи „Оџееп Магу“, „Јпдетанстабје“, „пмебје“ крстарице „Петепсе“ и „В!аск Рппсе“. Непријатељ је изгубио један бојни крсташ, бојни брод „Роттег“, 4 лаке крстарице и 6 торпиљера“.

Напокон, 7. јуна, након што је цар Виљем [. проговорио о првом силном ударцу, који је разбио британско светско господарство и немачкој поморској сили отворио море, није се немачком народу више могла сакрити истина.

Британска је штампа међутим отворено показивала своје незадодољство над неуспехом. Отворено се осуђују грешке вођства. „Титез“ је писао о насртном духу, који хвали код морнара, али осуђује код вође крсташке ескадре, ради његове превелике наглости. По правилима поморског рата имала би ова ескадра да доведе непријатеља својој главној флоти у сусрет, или да му спречи повратак у своју луку.

На силно немачко весеље међутим треба се питати: „чему је била биткар“. У општем ратном положају то Немцима не донесе никакве промене. Као и пре, оста немачка трговачка флота одсечена од свега осталога света, а гладне немачке жене и деца не плаћаху за фунту кромпира ни за пфениг мање, него ли пре.!

После Јутланда — неограничени подморнички рат.

24 сата после битке код Јутланда, највећи војсковођа енглески, Лорд Киченер, прими једну депутацију, којој изјави, да ће Енглеска „упркос несрећи“ у битци ипак зацело победити. Два дана после, 4. јуна укрца се маршал на оклопљен крсташ „Натрз ге“, да се упути преко севера у Русију и тамо изради један нови план за офанзиву. У ноћи на 5. јуна удари «“Натрзћте“ у мину и Киченер се са посадом удави.

У Северном мору за време следећих месеца преовлађују мале акције које, наравно, немају никаквог утицаја за задњу одлуку. Већ пре Јутланда Немачка настоји, да се на ма који начин ослободи ужасне блокаде, која гуши њено пучанство, и да дође у везу са неутралним државама. 4. фебруара 1915. немачки „адмиралштаб издаје изјаву о одређеној „ратној зони на мору“ за подморнички рат, те предаде неутралним силама једну ноту, у којој вели: „Воде око Велике Британије и Ирланда закључно са енглеским каналом, проглашују се овим за ратне зоне. Почев од 18. фебруара 1915. свака ће се непријатељска трговачка лађа овде уништити, а да се не уклоне опасности које при томе прете њиховим посадама и путницима. Неутралне лађе у ратној зони такође су изложене погибељи“. Каракте-