Ratnik

СВЕТСКИ РАТ НА МОРУ 51

ристичан је разговор, који је адмирал Тирпиц, — отац подморничко-трговачког рата — већ у новембру 1914. имао у овом погледу са већ споменутим американским новинаром Млерапд-от. Тирпиц рече: „Америка није протестовала, те је мало или ништа подузела кад је Енглеска затворила Северно море неутралној пловидби. Што ће Америка рећи, ако Немачка прокламује подморнички рат проти свима трговачким бродовима2“ М!едапа упита: „Размишља ли Ваша екселенција, кад се издају такови налози>“ — „Зашто нег Енглеска хоће да умиремо од глади; ми можемо исту игру да поиграмо, опколићемо Енглеску, сваку њену лађу и сваку лађу њених савезника, која плови прама Енглеској, торпедоваћемо, те тако ћемо већи део њеног довоза намирница одсећи.“ —

Америка протествоваше против објаве ратне зоне. Настаде дужа измена нота, која достиже врхунац када 7. маја 1915. немачки „Џ 20“ уништи огромно велики путнички брод „Лузитанију“. Сумарени увек даље продиру на високо море. Али пожртвовање њених посада не могаше разбити гвоздено коло, којим беху централне државе опкољене, Немачка техника, која стојаше на особито високом степену измисли нова средства провале: 16. августа стиже вест, да је прва „лађа-подморница“ допловила у Балтиморе — био је то трговачки сумарен „Решвсћапа.“ У октобру следи ратна подморница „Џ 53,“ која на обалама око Кћоде—Исланда — демонструје. До оног времена подморнички се рат у главноме држао међународних правила о ратовању крстарица проти трговачким бродсвима, нарочито зато, јер је влада Сједињених Држава више пута енергично протествовала, кад су се потопиле трговачке лађе без опомена или изван затворених подручја територијалних вода, која су се почетком рата објавила. Међутим, сваки видљиви успех подморничког рата, на који су Немци толико чекали, изостаде, а стање у централним државама постаје од дана на дан све жалосније. Увек већи број сумарена пропада, јер их савезничке морнарице на разне начине надмудрују и јер су се средства одбране од дана на дан усавршавала. Трговачки бродови савезника путују под неутралним заставама, постављају се „засебни бродови“: као рибари маскиране наоружане лађе, које, кад им се сумарен приближи, отворе ватру или насрну кљуном на њега. Команданти немачких сумарена постају опрезнији, те се према томе и бројке потопљене тонаже све више смањују. Немци тако увиде, да овако сумарени не могу имати онај силан успех, о коме се толико говорило и од којега очекиваху сигурну победу. Бурно и све бурније се зато захтева, да се напусте правила крстарења. Ова интернационална правила наиме прописују, да се на сваки начин мора штедити живот путника и посаде на заустављеној трговачкој лађи, која

4%