Ratnik

гл о

СРПСКА ВОЈНО ЖЕЛЕЗНИЧКА ШКОЛА

Опште су се користи осетиле још првих дана по формирању оног првог курса, на Крфу, за усавршавање свег нашег машинског и саобраћајног особља, које лишено железница беше потпуно слободно и ни на каквом послу ангажовано. "Та запосленост људи, који нису научили да седе, имала је свој нарочити значај, јер не само да су одмах ишчезли изгреди и друге непријатне а при том природне последице беспосличења оних по годинама млађих железничара, већ је нестало и ве„лике утучености, бриге и нерасположења оног доста великог броја по годинама старијих железничких службеника, који беху оставили незбринуту децу, жене, мајке, сестре оцеве и браћу своју у прегаженој Србији, одакле не само што никакве вести није било, већ се ни најприближније није могло ни слутити ни нагађати шта се све тамо збива...... То беху прве користи од скупљања железничара у разне курсеве, где су старији и практичном службом добро упознати службеници, поред наведеног, имали и користи како од мењања мисли у опште, из области разних стручних железничких знања, тако исто и од изједначавања погледа на поједина деликатна службеним прописима недовољно или никако расветљена питања, као и од утанчавања и схватања разних проблема из многобројних грана железничке службе. За млађе, пак, службенике који још нису имали довољно искуства из практичне железничке службе, журсеви су имали нарочити значај и пружили им силну корист, јер су они од наставника и старијих својих другова за кратко време много што-шта на курсевима научили, што на пракси за дуго времена нису могли ни уочити, ни схватити. Дакле, отварање курсева било је од нарочите користи по усавршавање, у стручним железничким знањима, млађих генеразција железничких службеника.

Посебне и специјалне користи од рада у војно железничкој школи огледају се у томе: прво, што је Врховна Команда у току самога рата са успехом спроводила питање о систематском повећању кадра оних категорија егзекутивног железничког особља, због чије је раније сталне оскудице наступала с времена на време криза у војно-железничком саобраћају, и друго, што су радом на овом пољу једновремено задовољавани и интереси појединаца, т.ј. оних кандидата и слушалаца разних курсева, које је Војна Управа, поред редовне железничке скужбе на Маћедонском фронту, постепено спремала за више положаје, за функције и звање вишега реда од оних на којима су дотле били. Треба се одмах сетити, да је рад у овом правцу био интензиван, а по резултатима врло плодан, јер је за три године, поред осталих курсева, који имају више мање општи значај, одржано: 1) два специјална течаја