Ratnik, 01. 05. 1922., S. 18

12 РАТНИК

Тимочка дивизија упућена је десно од Југословенске дивизије са задатком да овлада масивом Тополца.

Југословенска дивизија, која се ноћу приближила Козјаку, успе да после врло енергичне борбе овлада Козјаком у подне. Непријатељ, схватајући од колике је важности губитак Козјака по њега, хитно је доводио појачања и извршио неколико контра-напада у циљу да поврати Козјак. Најогорченији контра-напад извршили су ново-доведени 53. и 81. бутарски пук и успели да једнога момента преотму коту 1810, али храбри Југословени нападоше са таквом силином ове бугарске пукове, да их бацише у дивље бегство и коначно овладаше Козјаком, те на тај начин би решена судбина и друге линије непријатељских положаја.

За ово време док су се водиле очајне борбе на Козјаку, [ армија је продужила офанзиву и њена Дринска дивизија овладала је већ у 10 часова пре подне Градешницом и непријатељ се пред храбрим Дринцима био дао у бегство, остав„љајући на положајима силан материјал.

Дунавска дивизија наступала је победоносно ка Ризам Беју на Черни, а Моравска дивизија после великих напораи очајних бораба доспела је до врло важнога положаја Кучков Камен и ухватила везу са Југословенском дивизијом.

3. 4. и 5. септембра продужена је офанзива на целоме „фронту наше војске и свуда са успехом. МИ ако се непријатељ очајнички борио и довео 10 пукова појачања са Дојранскога фронта на Српски фронт, наша храбра војска разбила је све те непријатељске трупе, срушила је сва непријатељска утврђења и препреке и борећи се са нечувеним тешкоћама у кретању и борби преко беспутнога и високога зем„љишта око 2000 метара, доспела је на крају 5. дана офанзиве до линије Конопиште—Чатерна—Ризам Беј — дакле продрли смо 20. км. по дубини у непријатељске одбранбене линије.

Наша Врховна Команда брзо, вешто и енергично користи «се овим првим задобивеним успесима и наређује команданту 1 армије: да овлада што пре мостом на Черни код Ризам Беја и наступи одмах ка Прилепу и Возарцима са задатком да пресече одступницу ХГ немачко-бугарској армији код Битоља; а команданту [ армије: да енергично наступи ка Кавадару и Неготину, овлада Вардаром и пресече одступницу бугарској војсци код Дојрана.

Наше армије славно успевају и греде постигнућу постав„љених им циљева, тако да је 6. септембра у вече наша коњичка дивизија освојила Возарце, а Југословенска дивизија „дошла до Кавадарца.