Ratnik

12 РАТНИК

Тимочка дивизија упућена је десно од Југословенске дивизије са задатком да овлада масивом Тополца.

Југословенска дивизија, која се ноћу приближила Козјаку, успе да после врло енергичне борбе овлада Козјаком у подне. Непријатељ, схватајући од колике је важности губитак Козјака по њега, хитно је доводио појачања и извршио неколико контра-напада у циљу да поврати Козјак. Најогорченији контра-напад извршили су ново-доведени 53. и 81. бутарски пук и успели да једнога момента преотму коту 1810, али храбри Југословени нападоше са таквом силином ове бугарске пукове, да их бацише у дивље бегство и коначно овладаше Козјаком, те на тај начин би решена судбина и друге линије непријатељских положаја.

За ово време док су се водиле очајне борбе на Козјаку, [ армија је продужила офанзиву и њена Дринска дивизија овладала је већ у 10 часова пре подне Градешницом и непријатељ се пред храбрим Дринцима био дао у бегство, остав„љајући на положајима силан материјал.

Дунавска дивизија наступала је победоносно ка Ризам Беју на Черни, а Моравска дивизија после великих напораи очајних бораба доспела је до врло важнога положаја Кучков Камен и ухватила везу са Југословенском дивизијом.

3. 4. и 5. септембра продужена је офанзива на целоме „фронту наше војске и свуда са успехом. МИ ако се непријатељ очајнички борио и довео 10 пукова појачања са Дојранскога фронта на Српски фронт, наша храбра војска разбила је све те непријатељске трупе, срушила је сва непријатељска утврђења и препреке и борећи се са нечувеним тешкоћама у кретању и борби преко беспутнога и високога зем„љишта око 2000 метара, доспела је на крају 5. дана офанзиве до линије Конопиште—Чатерна—Ризам Беј — дакле продрли смо 20. км. по дубини у непријатељске одбранбене линије.

Наша Врховна Команда брзо, вешто и енергично користи «се овим првим задобивеним успесима и наређује команданту 1 армије: да овлада што пре мостом на Черни код Ризам Беја и наступи одмах ка Прилепу и Возарцима са задатком да пресече одступницу ХГ немачко-бугарској армији код Битоља; а команданту [ армије: да енергично наступи ка Кавадару и Неготину, овлада Вардаром и пресече одступницу бугарској војсци код Дојрана.

Наше армије славно успевају и греде постигнућу постав„љених им циљева, тако да је 6. септембра у вече наша коњичка дивизија освојила Возарце, а Југословенска дивизија „дошла до Кавадарца.